21. mart - Dan poezije

Share


Danas je Dan poezije, dan satkan od lepih reči koje upućujemo jedni drugima, dan stvoren za promišljanja i preispitivanja, dan kao stvoren za stih...

 

 

 

Il gufo

Sovin je lov mesečev zov

Jer sova ne putuje sama.

Sovina bol na rani je sol.

La luce della luna chiama .


U toku noći njoj pridaju moći

Svetlosni snopovi lunarnog hrama.

Hrani se sjajem, al’ da li će moći

Gustirati zoru? Il sole chiama .


Sovina sreća nikada veća

Pri prvom pogledu pejzaža bez rama.

“Kajem se sada što Luni obećah

Da lovim noću. Il sole chiama!”


Odluči tad da zadovolji glad

I lovi danju bez stida i srama.

Ostade gad, al’ kad će neg’ sad

Kad sunce zove. Il sole chiama.


Rožnjače bole. Ta lepa Sole

Oslepi sovu i obasja je tama.

Sova je slepa, a mesec još zove

...

La luce della luna chiama.

___________________

~ Izgovara se “La luče dela-luna kjama”

~ Izgovara se “Il sole kjama”

-Saša Vukov


Potreba

Nešto se loše sprema,

Tebe još uvek nema.

Hoće li moje usne dotaći tvoje?

Preda mnom samo sive boje.


Ime tvoje ne spominjem nikom,

Plač, praćen krikom...

Hej, ti, moja večna kazno,

Bez tebe, sve je prazno.


Za nas nade više nema.

Ljubav naša odavno drema.

Tvoja reč, oštrija od  stakla,

Lagala bih kazavši da me nije takla.


Da li susrete naše brojiš?

Pitam se da li još postojiš.

Čudan osećaj u mojoj utrobi,

Polako trunem u svojoj sobi.

-Petra Čamprag


Ne budi me

I ovo bezmalo života što imam

dao bih da o tebi snivam,

a ono što bi preostalo

da bi se srce sa tvojim srcem

sastalo.


Da l’ su snovi il’ je java,

Ona kraj me opet spava,

Ne razlikujem više,

Al’osećam, pokraj mene ona

Diše.


Ne, ne budi me iz mog sna,

ko ni iz života mog nemirna.

Kad sam tam’, jedino sam živ

I ne osećam baš nikakvu kiv.


Tamo ne odzvanja ni jedan

Korak,

Tamo sam sam ja, ne i ukus

gorak.

Dok, kad sam tud,

Sa mnom svuda stud.

-Tanja Matić


Kad padaju kiše

Ako ti kažu,

srce je moje jutros stalo,

ti ne poveruj,

nikada, ni malo,

jer ja ću uvek biti tu,

i na javi, i u snu.


Kada se ti,

Nekada,

Setiš mene,

Nemoj da tvoje srce vene,

Jer biću za tebe uvek tu,

I u dobru, i u zlu.


Biće dana kada će padati teške kiše,

Biće ih mnogo

Sad kad me nema više,

Ali ti se mene nasmejanog seti.

I poleti...

I poleti...

-Dijana Lacman

 

NAĐENO U ŠKRINJI U SOBI SA ŽRTVOM OTVORENE UTROBE

Granje joj krvno curi vrh prljavih očiju,

Željezni su njeni zubi

Zabijeni u tvrdi ugljen.

Gologlava se i mračna prosto penje na kočiju.

Više joj nije da me ljubi,

Pak noć joj da me ubije.

Meni svak jezovit šum pod ušim,

Snježna sjena onajkraj polja,

Utvara je od nje slata,

Gdje me, gladna, s jecajima nasmrt guši,

Grebe vlagom preko školja,

Skišnji perjem oko vrata.

Ona me, morna, za brijeg besi nagog,

Nek čempresima grizem korijen,

Nek u tmini sječem maglu,

Nek joj vezan, krotko, igram dragog.

Tako li je biti voljen?

Gorio bih pre u paklu!

Ladnim srcem tjeran, zabravljam se od nje noću.

Sasjeće me pustim li je.

Nađe li me, pozvernjaće.

Sve dok od nje plisnjim dalje, dok se krijem postojaću.

Dok u meni njenog nije,

U meni život poživjeće.

-Mario Evetović

 

Iskoristi vreme

Danas kada sam nisi,

Spremam se na znak njen.

Dok ti tableta daje mir,

Tvojoj pomoći kraja nema,


Vreme ističe,

Polako se hvata za kraj.

Uz svu tu snagu,

Tebi se život gasi.


Sve se ponavlja.

I sam znaš,

Istina je to.

Pokušaj još jednom.


Strepiš za još malo života.

Prihvati ovo, i razmisli

Ne paniči.


Izdahnućeš.

Hoćeš,

Ali iskoristi vreme.


Pogledaj je i reci joj koliko ti znači

Nemoj biti tužan.

Nećeš ni znati da te nema,

kada je ugledaš.


Jel je vidiš?

Mislim da je i ja vidim.

Pogođeni smo svi, i svi

Zajedno sa tobom idemo.

-Filip Silađi