21. mart - PAZITE NA KULTURU, KULTURA PAZI NA VAS: SVETSKI DAN POEZIJE

Share


"Izbezumljen od straha, sedeo sam još neko vreme zgrčen na sanduku, zatim saopštih svojoj majci glasom slomljenim od uzbuđenja: 'Napisao sam jednu pesmu.'"
"Bašta, pepeo", Danilo Kiš

Svetski dan poezije (World Poetry Day) UNESCO je proglasio 21. marta 1999. godine s ciljem promovisanja čitanja, pisanja, objavljivanja i poučavanja poezije širom sveta. Na proglašenju praznika rečeno je da treba odavati priznanje i podsticaj nacionalnim, regionalnim i internacionalnim poetskim pokretima.

Povodom svetskog dana poezije, a u sklopu kulturne kampanje "Pazite na kulturu, kultura pazi na vas", Fondacija "Danilo Kiš" je organizovala javno čitanje stihova na ulicama Grada. Poeziju su čitali subotički glumci Karmen Bardak, Čila Pamer, Srđan Sekulić i Bela Kalo na srpskom i mađarskom jeziku na različitim lokacijama u utorak, 21. marta 2017. godine. Subotičani su imali priliku da čuju poeziju savremenih mladih autorki i autora: Jasmine Topić, Maje Solar, Ane Ristović, Borislava Stanića, Žarka Aleksića, Dušana Vejnovića, Timee Biro, Timee Lener Moger, Tamaša Celer Kiša, Mikloša Benedeka, Ane Terek, Nikolete Dimitrov.

Program:
09.00 – Trg žrtava fašizma, kod Gimnazije "Deže Kostolanji": poeziju Mikloša Benedeka, Ane Terek i Nikolete Dimitrov je čitao Bela Kalo, na mađarskom jeziku. Prisustvovali su učenici Filološke gimnazije za talentovane učenike "Deže Kostolanji";



12.00 – Centar, kod zgrade Narodnog pozorišta: poeziju poeziju Jasmine Topić, Maje Solar i Ane Ristović je čitala Karmen Bardak, na srpskom jeziku. Prisustvovali su učenici Politehničke škole;

12.30 – Centar, kod zgrade Narodnog pozorišta: poeziju Timee Biro, Timee Lener Moger i Tamaša Celer Kiša je čitala Čila Pamer, na mađarskom jeziku;




17.00 – Prozivka, kod Spomenika "Prozivka", poeziju Borislava Stanića, Žarka Aleksića i Dušana Vejnovića je čitao Srđan Sekulić, na srpskom jeziku. Prisustvovali su učenici Osnovne škole "Sonja Marinković".




U sklopu ovog programa mladi pesnici Stevan TatalovićGoran Stamenić iz Beograda gostovali su na časovima u Tehničkoj školi “Ivan Sarić” i Gimnaziji “Svetozar Marković” te su mladim srednjoškolcima predstavili svoju poeziju.




U želji da kulturu iznese u javni prostor kako bi komunicirala sa što širim auditorijom i razvijala publiku Fondacija "Danilo Kiš" je 2016. godine pokrenula Kulturnu kampanju "Pazite na kulturu, kultura pazi na vas", koja se ostvaruje u različitim javnim prostorima u gradu, kao što su školska dvorišta, parkovi, gradske institucije, javni gradski prevoz i slično. Kampanja ima za cilj da promoviše kulturu među stanovnicima Subotice, upozna ih sa značajnim autorima, podstakne, pre svega mlade, na umetničko stvaralaštvo, te oplemeni svakodnevicu sugrađana.

Jasmina Topić je rođena 4. avgusta 1977. godine u Pančevu. Završila je Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu, grupa Srpski jezik i književnost. Diplomirana je profesorica srpskog jezika i književnosti. Pesnikinja i književna kritičarka, a povremeno objavljuje i prozu i eseje za časopise. Prva knjiga poezije objavljena je 1997. godine i od tada su iz štampe izašle još četiri. Pored navedenog, osam godina je radila kao novinarka za nedeljnik ,,Pančevac", a trenutno kao novinarka-saradnica slovenačkog dnevnog lista ,,Dnevnik". Sarađivala je u rubrici ,,Knjiga" dnevnog lista ,,Danas" i sa slovenačkom izdavačkom kućom ,,Študentska založba" – na pisanju kolumni za njihov portal Airbeletrina (2008–2009).   Učestvovala je na većini najznačajnijih festivala u regionu, a od nedavno je učesnica projekta "Word Express" u okviru organizacije Literature Across Frontiers (UK).  Takođe, voli da posmatra transformaciju književnosti u polju multimedije, pa je tako učestvovala u nekoliko performansa i samostalnih projekata, kao i u nekoliko pozorišnih, fotografskih i književnih radionica (,,Plavo pozorište", Centar za stvaralaštvo mladih  itd). Napravila je multimedijalni DVD ,,Tiha obnova leta" na srpskom i engleskom jeziku – 10 poetskih spotova. Od 1998. uređuje "Rukopise", Zbornik poezije i kratke proze mladih s prostora eks-Ju, i kouređuje književni magazin ,,Kvartal". Redovno objavljuje u književnoj periodici.

 


Maja Solar (1980, Zagreb) je doktorirala filozofiju. Bavi se političkom teorijom, prevodi sa engleskog i francuskog, piše poeziju i prozu. Članica je kolektiva Gerusija i deo uredništva časopisa za teorijske prakse "Stvar". Objavila je zbirke poezije "Makulalalalatura" (SKCKG, 2008) (Brankova nagrada, 2009; nagrada na konkursu za prvu knjigu SKCKG; prva nagrada festivala poezije "Djuro Papharhaji", 2008; uži izbor za Vitalovu nagradu) i "Jellemzõ, hogy nem természetes" (Naravno da nije prirodno) (Forum, 2015). Od 2007. do 2014. godine je bila deo uredništva časopisa za književnost i teoriju "Polja". Bila je članica Centra za novu književnost Neolit, poetsko-političkog teatra Poetske rupe, autorka i učesnica performersko-poetskog programa LILITiranje (izvođenje poezije pesnikinja), te nekoliko performansa i poetskih video radova (Bailout itd). Od 2015. godine prevodi za srpsko izdanje novina "Le monde diplomatique". Živi u Novom Sadu.

Ana Ristović (5. 4. 1972, Beograd) završila je srpsku književnost i jezik sa opštom književnošću na Filološkom fakultetu u Beogradu.
Knjige pesama: „Snovidna voda“ (1994), „Uže od peska“ (1997), „Zabava za dokone kćeri“ (1999), „Život na razglednici“ (2003), „Oko nule“ (2006), „P. S.“ (izabrane pesme, 2009), „Meteorski otpad“ (2013), „Nešto svetli“ (izabrane i nove pesme, 2014).
Dobitnica je „Brankove nagrade“ za knjigu „Snovidna voda“ (1994); nagrade „Branko Miljković“ i nagrade Sajma knjiga u Igalu za knjigu „Zabava za dokone kćeri“ (2000); nemačke nagrade „Hubert Burda Preis“ za mladu evropsku poeziju (2005); nagrade „Milica Stojadinović Srpkinja“ za zbirku „P.S.“ (2010), kao i „Disove nagrade“ za pesnički opus (2014).
Njene pesme su prevođene na brojne jezike i zastupljene su u više domaćih i stranih antologija, a pojedinačne knjige su joj prevedene na nemački (“So dunkel, so hell”, “Jung und Jung”, Salzburg, Austrija, 2007, prevod: Fabjan Hafner), slovenački (“Življenje na razglednici”, LUD Šerpa, Ljubljana, Slovenija, prevod: Jana Putrle i Urban Vovk), slovački (“Pred tridsiatkou”, “Drewo a srd”, “Banska Bystrica”, Slovačka, 2001, prevod: Karol Chmel) i mađarski jezik (“P.S., versek”, zEtna, 2012, prevod: Roland Orčik, Oršoja Benčik).
Pored toga što piše poeziju, prevodilac je sa slovenačkog jezika, s kojeg je do sada prevela više od dvadeset knjiga savremene slovenačke proze i poezije. Živi u Beogradu.

Borislav Stanić je rođen 1983. godine i završio je studije srpske književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Objavio je knjigu poezije “Rupe” (Matica srpska, 2012). Svaštari kroz rad neformalne skupine “Zarni Vlač”. Najnovije uratke (remiks književnih i popularnih tekstova) možete pratiti na blogu (de)montaža atrakcija (http://de-montazatrakcija.blogspot.com/). Njegovi tekstovi su objavljivani i u Kultur-propagandnom časopisu Fondacije “Danilo Kiš” “Karton”.

Žarko Aleksić je rođen u Knjaževcu 1985. godine gde je i završio osnovnu školu i Gimnaziju. Apsolvent je filozofije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a od 2013. godine je student Akademije likovnih umetnosti u Beču.
Kratke priče je objavio u zborniku „Crte i reze” 2009. godine. Pesme izvodi 2011. i 2012. godine na festivalu mladih pesnika u Zaječaru, kao i na Festivalu kulture mladih Srbije u Knjaževcu. Bio je finalista pesničke manifestacije “Reč u prostoru” 2010. i 2012. godine u Beogradu, a 2013. Matica srpska mu objavljuje knjigu poezije „Kućni bioskop”.

Nikoleta Dimitrov je rođena 10. aprila 1999. godine. Živi u u Subotici. Pohađa Gimnaziju za talentovane učenike “Deže Kostolanji” u Subotici. Osam godina se bavi glumom. Za potrebe pripremanja pokoje predstave “primorala se na pisanje”, i otada redovno piše. Uglavnom se isprobava u poeziji, ali se već desilo da se na papiru pojavila novela.  Hobi joj je da se oblači u uvek različitim stilovima i u skladu sa njima ponaša. Voli da meri svoje noge i dlanove sa drugima, jer su njeni udovi užasno mali. I misli da je to smešno. Obožava da čita. Uči da svira gitaru. Ne zna šta bi više napisala, neka njeni stihovi umesto nje govore.

Dušan Vejnović (Sombor, 1981) piše poeziju i prozu. Za prvu zbirku pripovedaka „Tvrdoglave beline” dobio je nagradu „Đura Đukanov”. Po zanimanju je psiholog. Živi u Novom Sadu.
Vejnovićevu prvu zbirku poezije najbolje je čitati kao knjigu hiperpotentnog angažmana. Ona je takva dok reaguje na poetske tradicije i preispituje ono što je od njih ostalo u savremenosti, takva je u jednom dirljivo radikalnom političkom smislu, što dovodi do uspostavljanja novih, izmenjenih granica poezije i njenog duha. Taj emfatični angažman je posebnost knjige Dušana Vejnovića, ono što je čini nesumnjivo potrebnom.

Timea Biro je rođena 1989. godine u Čantaviru. Nakon završetka studija mađarskog jezika i književnosti u Novom Sadu živi u Subotici. Suflerka i asistentkinja režije Drame na mađarskom jeziku Narodnog pozorišta Subotica, umetnička sekretarka i organizatorka publike Pozorišnog udruženja „Szab-way” i spoljna saradnica magazina „Képes Ifjúság”, dodatka novina „Magyar Szó”. Najradije čita Pilinskog, Janoša Siverija i Katalin Ladik. More joj trajno nedostaje. Ove godine joj izlazi prva zbirka pesama pod okriljem Izdavačke kuće „Forum”. 

Timea Lenert Moger je rođena 20. maja 1981. godine u Somboru. Glavni životni prostor joj je Doroslovo. Više od decenije bavila se novinarstvom i organizacijom publike i umetničkih programa. Trenutno je spoljna saradnica časopisa „Hét Nap” i „Irodalmi jelen”. Prva samostalna zbirka pod nazivom „Kollázs” joj se pojavila kod izdavača „Areion” 2012. godine, koautorka je mađarskog PEN kluba 2012. i njegove antologije, antologija „Szeged effekt” i „Szeged effekt 2” („Areion”, Segedin), antologije poezije „Szélnek feszül a táj”  Umetničke scene Janoša Siverija. Muziku na njene stihove je komponovao Šandor Konja kao i Hobi bend. Tekstovi su joj objavljeni u više vojvođanskih i mađarskih časopisa. U 2013. godini je napisala scenario naslova „Menni vagy nem lenni” na osnovu kog je snimljen kratki igrani film u režiji Petera Goretića. Od tada je bila uključena u nekoliko filmskih projekata. Kod izdavača „zEtna” joj se priprema druga zbirka pod nazivom „Innensemerre szigetecske” sa fotografijama Janoša Štoka. Članica je Udruženja mladih pisaca i mađarskog PEN kluba.

Tamaš Celer Kiš je rođen 3. januara 1995. godine u Vrbasu. Živi  u Srbobranu. Prve kratke priče počeo je da piše još kao gimnazista. Stihove objavljuje od 2012. godine. Piše subjektivnu poeziju o svetu i svojim ličnim iskustvima. Njegova prva zbirka pod nazivom „Anyaméh” ugledala je svetlost dana 2015. godine pod okriljem izdavača „zEtna”. Dobitnik je pesničke nagrade „Ervin Šinko”, član književne grupe „Híd Kör”, student treće godine Univerziteta u Novom Sadu. Stihovi su mu objavljivani u brojnim mađarskim časopisima i na književnim sajtovima.

Mikloš Benedek je rođen 1984. godine u  Bačkoj Topoli. Objavljene su mu dve zbirke stihova „Nem indul hajó” (2012) i „Mintha emberekből állna” (2014) kod novosadske Izdavačke kuće „Forum”. Stihove je publikovao u brojnim časopisima, između ostalih u časopisima „Híd”, „Tiszatáj”, „Új Forrás”, „Irodalmi Szemle”. Trenutno je bačkotopolski dopisnik dnevnog lista na mađarskom jeziku „Magyar Szó” i odgovorni urednik magazina „Képes Ifjúság”. 

Ana Terek je rođena 1984. godine u Bačkoj Topoli. Diplomirala je psihologiju na Fakultetu "Lorant Etveš" u Budimpešti 2012. godine. Od 2006. godine objavljuje pesme, prozu i eseje u časopisima („Híd“) i antologijama, na mađarskom jeziku i u prevodu na srpski. Prvu zbirku  pesama „Provala osmeha” objavljuje 2007. godine, izdavač SJMS, Mužlja. Druga je objavljena pod naslovom „Duna utca”, kod novosadskog Foruma 2011. godine. Za nju je iste godine dobila nagradu „Ervin Šinko”. Pozorišno uprizoreni su joj komadi „Jelentkezzenek a legjobbak!“ u režiji Zoltana Puškaša, u koprodukciji Srpskog narodnog pozorišta i Novosadskog pozorišta 2013. godine; „Vajdasági lakodalom“ u režiji Margarete Taboroši u produkciji Narodnog pozorišta Subotica 2014. godine.

Goran Stamenić (1990, Kutina). Objavljuje poeziju i kratku prozu u književnim časopisima, zbornicima i na internetu. Živi, piše i prevodi u Novom Sadu i Beogradu. „Sveti magnet“ je autorova prva knjiga pesama. Pobednik je prvog nagradnog konkursa za poeziju u kategoriji prva knjiga Beogradskog festivala poezije i knjige “Trgni se! Poezija!” i Trećeg Trga u 2016. godini, a knjiga mu je objavljena u novoosnovanoj Biblioteci 12/19 za savremenu domaću poeziju, povodom 10 godina festivala.

Stevan Tatalović (1987, Beograd). Piše poeziju, akademske i istraživačke članke. Živi i radi u Beogradu. „Ustupanje mesta“ je autorova prva knjiga pesama. Pobednik je prvog nagradnog konkursa za poeziju u kategoriji prva knjiga Beogradskog festivala poezije i knjige “Trgni se! Poezija!” i Trećeg Trga u 2016. godini, a knjiga mu je objavljena u novoosnovanoj Biblioteci 12/19 za savremenu domaću poeziju, povodom 10 godina festivala.