Share


EUROCINEMA 2009.

U okviru ciklusa prikazani su neki od najznačajnijih filmova Ingmara Bergmana, Federika Felinija, Mikloša Jančoa, Lučina Viskontija i drugih velikih autora. Ovim programom organizator Festival evropskog filma Palić želi da ukaže na značaj filmske umetnosti na celokupan kulturni život Evrope.

Od petka 28. novembra u Amfiteatru Otvorenog univerziteta nastavlja se ciklus Klasici evropskog filma. U okviru ciklusa će se prikazati neki od najznačajnijih filmova Ingmara Bergmana, Federika Felinija, Mikloša Jančoa, Lučina Viskontija i drugih velikih autora. Ovim programom organizator Festival evropskog filma Palić želi da ukaže na značaj filmske umetnosti na celokupan kulturni život Evrope i osveži sećanje na zlatno doba kinematografije kada je odlazak u bioskop predstavljao praznik.

Projekcije se održavaju petkom u 19 i 30 časova.

ULAZ JE SLOBODAN.

 

 

28.11.                                                                                        



FARENHAJT 451 (F,1966)  
Režija: Francois Truffaut
Uloge: Oskar Werner, Julie Christie, Cyril Cusack

Baziran na romanu Reja Bredberija iz 1951. godine „Farenhajt 451“ se bavi totalitarističkim, orvelovskim univerzumom u kojem čitanje i posedovanje knjiga predstavlja zločin. Sve informacije ljudi dobijaju preko zidnih ekrana. Ovo je Trifoov prvi film u boji i jedini na engleskom jeziku. Izvanredna glumačka podela na čelu sa Oskarom Vernerom verno približava futuristički svet sa odsustvom emocija. Nekada mračna vizija budućnosti danas nas upozorava na neverovatne sličnosti sa svetom u kojem živimo.



05.12.                                                                                      



FELINIJEV KAZANOVA (I, 1976)  
Režija: Federico Fellini
Uloge: Donald Sutherland, Tina Aumont, Cicely Browne, Carmen Scarpitta

Snimljena u formi spektakla Felinijeva adaptacija autobiografske povesti legendarnog ljubavnika Đakoma Kazanove ne bavi se toliko istorijskim detaljima iz njegovog burnog života koliko predstavlja sliku raskalašne Evrope XVIII veka. Raskošni, Oskarom nagrađeni, kostimi i scenografije karakteristični za Felinijev cirkuski svet omogućavaju nam da zađemo u neki drugačiji svet na granici stvarnosti i mašte. Uz nesvakidašnju glumu mladog Donalda Saterlenda i muziku Nina Rote „Kazanova“ je svojevremeno predstavljao filmski praznik za sva čula. 

12.12                                                                                  



STRANAC (I, 1967)
Režija: Luchino Visconti
Uloge: Marcello Mastroianni, Anna Karina, Bernard Blier

Kamijevo remek delo egzistencijalističke književnosti nije doživljavalo ekranizacije osim ove Lučina Viskontija koji se često okretao adaptacijama književnih dela poput „Smrt u Veneciji“ Tomasa Mana ili „Bele noći“ F.M Dostojevskog. Viskontijev pristup je daleko kompleksniji od klasičnih ekranizacija zbog dijaloga koji su svedeni na minimum dok je vizuelna moć filma dovedena u prvi plan. Iako je film po nastanku doživeo oštre kritike i doživeo neuspeh, vremenom je postao zabeležen kao najbolja adaptacija književnog dela u film, ikada. Takvom statusu je uveliko doprinela izvanredna gluma Marčela Mastrojanija koji vam se u pamćenje ureže kao jedini Merso kojeg ste gledali.



19.12.                                                                                
ZVEZDE I VOJNICI (1967, Hu) 
Režija: Miklos Jancso
Uloge: József Madaras, Tibor Molnár, András Kozák

Remek delo mađarske kinematografije prati dešavanja tokom 1919. godine kada su mađarski komunisti pomagali ruskoj Crvenoj armiji u ratu protiv carista, Bele armije. „Zvezde i vojnici“ se ne bavi istorijskim činjenicama i podacima, već nas uvodi u večnu priču o ratovima u kojima je svaki pojedinac žrtva i dželat. Nakon ovog filma Jančo privlači pažnju filmske javnosti i postaje jedan od najvećih evropskih reditelja. Pre tri godine Mikloš Jančo je osvojio nagradu Aleksandar Lifka za izuzetan doprinos evropskom filmu na Festivalu evropskog filma Palić.



26.12.                                                                              
GRK ZORBA (VB, GR, USA, 1965) 
Režija: Mihalis Kakogiannis
Uloge: Anthony Quinn, Alan Bates, Irene Papas

Britanski pisac Bazil dobija nasledstvo koje ga dovodi do ostrva Krit. Nasledstvo je napušteni rudnik koji Bazil pokušava da osposobi za rad. Na ostrvu upoznaje Aleksisa Zorbasa, čoveka punog života koji će mu izmeniti poglede na svet. „Grk Zorba“ je snimljen po romanu Nikosa Kazancakisa i 1965. godine je osvojio tri Oskara. Izvanredna gluma Entonija Kvina i Alena Bejtsa čini ovaj film nezaboravnim filmskim iskustvom.



02.01.                                                                              
SEDMI PEČAT (Švedska, 1956)  
Režija: Ingmar Bergman
Uloge: Max von Sydow, Bibi Andersson, Bengt Ekerot

Uvršten među deset najboljih filmova svih vremena „Sedmi pečat“ je otkrio filmskom svetu izvanredan talenat Ingmara Bergmana. Vitez Antonius Blok se vraća iz krstaškog pohoda u rodni kraj koji zatiče opustošen kugom, inkvizitorskom surovošću i bludom. Na putu sreće i samu Smrt koju izaziva na partiju šaha u zamenu za svoj život. Retko koji film se tako direktno uhvatio u koštac sa pitanjima vere i odnosa Čoveka i Boga. „Sedmi pečat“ je na Kanskom festivalu osvojio Specijalnu nagradu žirija za najbolji film.



09.01.                                                                              



PREZIR (1963, Francuska) 
Režija: Jean-Luc Godard
Uloge: Brigitte Bardot, Michel Piccoli, Jack Palance

Osrednji pisac Pol dobija zadatak da načini film na temu Odiseje komercijalnijim na zahtev bogatog američkog producenta. Film režira Fric Lang koji ne odustaje od namere da snimi art film. Pol šalje svoju zanosnu suprugu Kamil da prati producenta na putu u nadi da će izvući veći honorar, što kod nje izaziva prezir i razlog za rastavu. „Prezir“ je Godarov najskuplji projekat i samo snimanje je usko vezano za priču filma. Likovi su svojevrsni simboli kao Brižit Bardo ili Fric Lang koji igra sebe u filmu.



16.01.                                                                              
ČOVEK ZA SVA VREMENA (1966, VB) 
Režija: Fred Zinnemann
Uloge: Paul Scofield, Wendy Hiller, Robert Shaw, Orson Welles

Reditelj Fred Cineman je publici poznat po vrhunskim filmovima Holivudske produkcije „Tačno u podne“ i „Odavde do Večnosti“. Šezdesetih godina se seli u Englesku gde nastavlja da snima filmove. „Čovek za sva vremena“ je priča o Tomasu Moru, filozofu, političaru i savetniku Kralja Henrija VIII. Snimljen po izuzetno uspešnom pozorišnom komadu Roberta Bolta, u kojem je glavnu ulogu takođe igrao Pol Skofild, film govori o ljudskim principima i uverenjima koja se ne mogu promeniti. Film je osvojio šest Oskara i sedam nagrada Britanske filmske akademije (BAFTA).


23.01.                                                                              
SMRT U OČIMA (1960, Velika Britanija) 
Režija: Michael Powel
Uloge: Karlheinz Böhm, Moira Shearer, Anna Massey

Kao dete Mark Luis je bio predmet psihijatrijskih eksperimenata svog oca koji se bavio fenomenom straha. Očeva opsesija postaje njegova sopstvena i Mark započinje seriju ubistava koje snima amaterskom kamerom. Svojevremeno „Smrt u očima“ je važio za jedan od najuzbudljivijih horor filmova. Iz današnje perspektive, nakon uspona i transformacija horor žanra, Pauelov film je daleko od horor filma, ali svakako jedan od najuspešnijih psiholoških trilera do danas.



30.01.                                                                              
GOSPODIN KLAJN (F-I, 1976)  
Režija: Joseph Losey
Uloge: Alain Delon, Jeanne Moreau, Francine Bergé

Džozef Losi je američki reditelj koji usled Makartijevog „Lova na veštice“ napušta Ameriku i nastanjuje se u Evropi gde nastavlja filmsku karijeru. „Gospodin Klajn“ je jedan od njegovih najuspešnijih evropskih filmova. Klajn je trgovac umetninama kojem posao cveta usred nemačke okupacije 1942. godine. Bezbrižan život se prekida kada saznaje da u Parizu živi još jedan Robert Klajn – jevrejske nacionalnosti, kojeg nadgleda policija. Visoko stilizovan Losijev film ima izvanrednu glumačku podelu. „Gospodin Klajn“ važi za jednu od Delonovih najboljih uloga u karijeri. Film je osvojio nekoliko nagrada Cezar.