Share


AMBUSH MUSIC FESTIVAL – part 2

Festival new age muzike vodjen idejom i željom da se omladini našeg grada, kao i svim našim gostima, ponudi nešto konkretnije u vidu jednog muzičkog dešavanja koje je svedočanstvo onoga što stvaraju kvalitetni izvođači i bendovi u regionu.

 

Ambush Music Festival – part 2


Ambush festival - festival new age muzike, pod pokroviteljstvom Fokus fondacije i Pokrajinskog Sekretarijata za Kulturu, a u organizaciji Ambush Music-a, ove godine po drugi put u četiri dana meseca aprila (23, 24, 25. i 26.) svim subotičanima predstavlja “večeri nove muzike”. Ceo Festival je potštapljen idejom i željom da se omladini našeg grada, kao i svim našim gostima, ponudi nešto konkretnije u vidu jednog muzičkog dešavanja koje je svedočanstvo onoga što stvaraju kvalitetni izvođači i bendovi u regionu, a koji se tiču savremenog pogleda i tretiranja savremene muzike, u svim njenim postmodernim obrisima, deklinacijama i emanacijama. Naravno Ambush festival je mali spotlight koji svojim pokušajem teži da makar malo osvetli taj prostor, ali svi izvođači koji nastupaju ove godine pružaju jedinstven i autohton audio - vizuelni doživljaj. Ideja koja je započela da živi prošle godine, da se na jednom mestu okupe izvođači sličnog muzičkog stila i duha, iz regiona, ove godine je dodatno uznepredovala i dodatno je oplemenjena, što se najbolje da primetiti u samom programu Festivala. Jer ove godine, pored “domaćih snaga” (Hton, Emanuil, Went, Ana Never), koji su raspoređeni u poslednja dva dana Festivala, imamo čak tri eminentna benda/izvođača iz Austrije (Lars Stigler, Dirac, Slon), i definitivno headliner-a Festivala, sastav port-royal iz Đenove, Italija. Svi oni su reprezentativni i najsvežiji internacionalni predstavnici u svom miljeu i muzičkom izrazu.

Ulaz na sve koncerte u okviru ovog Festivala je slobodan!

www.myspace.com/ambush_music

 

Ovogodišnji program Ambush festivala je raspoređen u četiri dana, i čine ga:


23. april - četvrtak, Baš Kuća - Bash PodRoom

Lars Stigler (Austria/Austrija)

www.myspace.com/larsstigler

Lars Stigler, ambijentalni multiinstrumentalista poreklom iz Austrije, sam svira sve instrumente (počevši od teških ambijentalinh slojeva lutajućih dina teskobnih drone zvukova gitare, akustičnog i električnog piana, perkusija i raznih efekata) kojima gradi svoj minimalistički ali nadasve intiminiziran svet, prepun osebujnih emocija i intezivnih introspekcija.  Njegove numere ustrojene su repetitivnošću, prožete rasplinutom melodijom gde dominira atmosfera tmine, ponekad zadirući u svojevrsnu apatiju. Njegova uradi-sam tehnika, često određivana kao “laptop folk”, stvara osećaj intimnosti i poistovećenja, a nadasve humanosti, koji se sve ređe može sresti, kako pri live izvođenju tako i na jednom komadu plastike. Lars kao samostalni izvođač potpisuje četiri albuma “Im Zimmer” (1997.), ”Sommerschlaf & Winterreise” (2001.), “Mon Rideau Noir” (2003.) i “Samarium-cobalt compound impulse - release magnets and linear resistance inputs” (2007.), ali moramo da napomenemo da ima isto toliko , za sada neobjavljenih, ali takođe sjajnih albuma. Bio je član post-rock sastava Contour koji je nedugo posle snimanja debi albuma “Horizons” za etiketu Karate Joe prestao da postoji. Takođe, na pomenutoj etiketi kao član Mimi Secue skupine realizovao je album “Frost” (2004.), između ostalih sarađivao je i sa Carlom Bozulich, radio kao ton majstor u kultnom bečkom klubu Fluc… U saradnji sa Austrijskim filmskim arhivom, Lars Stigler kreirao je zvučne podloge za četiri nema filma.

 

Dirac (Austria/Austrija)

www.myspace.com/diracmusic

http://dirac.klingt.org

Dirac - eksperimentalni/ambijentalni trio iz Austrije. Oformljen 2005. godine od strane Peter Kutin-a, i Daniel Lercher-a. Obojica tada bejahu studenti Univerziteta za muziku i interpretativne umetnosti u Beču, a nedugo po osnutku sastava pridružuje im se i Florian Kindlinger. Okosnicu njihove muzike čini brikolaž brojnih tehnika i instrumenata, a tišina na kojoj je izgrađena koketira sa prividnom pomirljivošću u prostoru postmilenijumske tenzije. Do sada su objavili istoimeni debut album 2006. godine za etiketu U-cover. Album koji karakteriše mračan ambijentalni hibrid satkan od sazvučja onoga što se naziva klasičnom muzikom dvadest i prvog veka. Dubok i divno-obskuran soundscape i tekstura toka svesti, sve zajedno potštapljeno sa svojevrsnim gotovo godspeed-ovskim pathos-om. Svako od njih radi i kao samostalan autor i izvođač, i tako kao solisti sviraju, stvaraju i obajvljuju veoma kvalitetna i zapažena ostvarenja experimentalno-ambijentalnog prefiksa. Svirajući koriste, na poprilično nekonvencionalan način, električne i akustične gitare, orgulje, harmoniku, razne flaute, činele, laptop, vibrafon, efekte, klavir, radio, trube, zvonca, saksofon, satove, razne “igračke-instrumente”, e-bow, wind-bells, glas, gudala, piezzo, mikrofone, mikrofonije, fieldrecording, kalimbu, maultrommel, metalofon, staklo, klangoliven, timpan, doboš...

 

 

24. april - petak, Baš Kuća - Bash PodRoom

port-royal (Italy/Italija)

www.myspace.com/uptheroyals

www.port-royal.it

Izvanredna muzička ostvarenja, sanjalačke, snažne eskapističke ali i melanholične provinijencije, jedan impresivan i osebujan širok muzički potez, koji lebdi na granici electronice, ambienta, shoegazea, prožetim sa eksplicitnim elementima plesne muzike, a sve dodatno oplemenjeno senzualnim vizuelizacijama i video radovima. Ovako bi šturo ali i nezahvalno mogli deklarisati port-royal, sigurno jedan od najsvežijih, najinteresantnijih ali pre svega nadasve kvalitetnih izdanaka u muzičkom kosmosu novog doba. Povezuju ih s instrumentalnom elektronikom, IDM-om, eksperimentalnom muzikom, post-rockom… ali port-royal je čudnovatim kompleksnim strukturama stvorio nadasve ugodne muzičke virove prožete lajtmotivima vlastitog života, a kao i svuda gde muzika postaje veća od života ili obratno, tamo svako žanrovsko i stilsko razvrstavanje postaje suvislo. Kombinujući različite muzičke elemente koji dopiru iz svih sfera, njihovi ekspresivni i intezivni live nastupi neretko vas nagnaju na katarzičan ples. Njihov gotovo filozofski stav tihe reforme i obnarođenja ovakvog zvuka, tj. simbioze dance i post-rock muzike, ponukao ih je i da pored svoje nepretencioznosti ali sa svojim magičnim kompozicijama budu postavljeni za lučonoše najlepšeg i najčistijeg amalgama clubbing i bedroom substrata u muzici koji možemo naći na jednom mestu, a to otrkiće koje nas svaki put zanese leži/levitira u muzici port-royala.

 

Slon (Austria/Austrija)

www.myspace.com/slontheband

Slon, još jedan izvanredan mlad sastav iz Beča. Njihov muzički izraz rastao je pod suncem post-rocka, math-rocka, hard corea i experimentalne muzike i njihovog libralnog poimanja. Dok su njihove kompozicije snažni instrumentalni rock kolaži sklapani sa velikom revnošću i posvećenjem, odudarajući od mnogih klišeiziranih post-rock bendova najnovije generacije koji svojim školskim pristupom post-rock muziciranja preobrazuju u monotonu i ubistvenu bonancu ono što bi trebao da bude zalog naprednih ideja u muzici danas. Članovi benda Slon su upleteni u mnoge razne projekte i bendove, uključujući Tupolev, Port-royal, Primordial Undermind iThe Eerner Kitzmueller trio. Njihov muzički izraz rastao je pod suncem post-rocka, math-rocka, hard corea i experimentalne muzike i njihovog libralnog poimanja. Dok su njihove kompozicije snažni instrumentalni rock kolaži sklapani sa velikom revnošću i posvećenjem, odudarajući od mnogih klišeiziranih post-rock bendova najnovije generacije koji svojim školskim pristupom post-rock muziciranja preobrazuju u monotonu i ubistvenu bonancu ono što bi trebao da bude zalog naprednih ideja u muzici danas. Slon se konstantno trudi da njihove pesme tutnje kroz raznolike melodijske i ritmičke ekspresije, trudeći se time da slušaoce zaokupiraju i daju im kurs da skupa sa njima zaplove u uzbudljivu nokturnu muzičku plovidbu, radije nego da dopuste da njihova muzika ponire u jednoličnost i bezličnost.
Slon čine: Andrei Jafarau (gitara), Bernhard Baumann (gitara), Alexander Vatagin (bas, electronics) i David Schweighart (bubnjevi).

 

 

25. april - subota, Baš Kuća - Bash PodRoom

Emanuil (Novi Sad, Srbija)

http://myspace.com/emanuil

Emanuil , bend iz Novog Sada, osnovan je leta 2003. Funkcioniše u sastavu: Boris - vokal; Peđa - gitara; Sergej - bass gitara; Vladan - klavijature; Borislav – bubnjevi. Za sada imaju jedan , dobro kotiran među vernom publikom, samizdat (selfsacrifice) album - "Ptica Koja Čini Jato" , snimljen 2006. Upravo su u studiju gde završavaju svoj drugi album, i imaćemo jedinstvenu priliku da čujemo njihove najnovije muzičke kreacije u okviru Ambush festivala u Subotici.

Na njih i njihovu muziku, kako kažu, najviše su uticali: 16 Horsepower, Woven Hand, Joy Division, Nick Cave & The Bad Seeds, Lift To Experience, The Cure, Swans, Patti Smith, Radiohead, Low, Ana Never... Zatim: Fr. Seraphim Rose, Martin Buber, J.S.Bach, Edward Hopper, Andrey Rublev, Susan Sontag, Wim Wenders, Jim Jarmush, Lars von Trier, Andrey Tarkovsky, Werner Herzog, Michelangelo Antonioni, Keith Jarrett, Meredith Monk, Dorothy Norman, Nick Kilroy, F. Dostoyevsky, Andre Gide, Martin Heidegger, Ivan V. Lalic, Branko Miljkovic, Milan Mladenovic, Blessed Avgustine.

 

 

 

Hton (Subotica/B.Topola/Novi Sad, Srbija)

www.myspace.com/htonics

Hton je srpski indie/alternativni rock bend, formiran je u leto 2004 godine, u Subotici/Bačkoj Topoli, od strane Igor Devića (vokal, ritam gitara) i Ljubiše Jojića (lead gitara). Prvo su započeli kao pro-akustični duo, ili u pojedinim iznimnim trenutcima kao trio, kada su svirali sa violinistkinjom Tijanom Stanković (ex-Paniks). U to vreme, koncept njihovog prvog (planiranog) albuma "Joseph Plateau" postavljen je i on će biti kreativno ishodište i jezgro grupe u budućnosti. Nakon toga oni svoj život i delovanje preselili u Novi Sad, i tamo je bend oplemenio svoj pristup stvaranju sa još više hard-edge eksperimentisanjem sa bas i električnim gitarama, kao i sa raznim efektima. Njihov prvi nastup bio je u MP ART Cafe galeriji u Novom Sadu, proleća 2007. Ostale zapažene nastupe održali su u Route 66 (Novi Sad), Kobra (Subotica) svirajući back to back sa Ivanom Čkonjevićem, kao i sa Anom Never u klubu Klupche (Zrenjanin), nastupali su još i u klubu Panta Rhei (B.Topola), Mojo Club (Senta)... U novembru 2007. veoma talentovan bubnjar Ozren Lazić. (Tizzies, MEA) im se pridružuje. Kako bi leta 2008. snimili "Trains", koji bi uskoro trebao biti uvršćen na kompilaciji "Putnik" (Listen Loudest!), čiji je urednik Edvard Halas, iz grupe Balans. Svoj za sada poslednji i vrlo uspešan nastup zabeležili su u klubu iZBA (Novi Sad), kada je Hton nastupao kao podrška na koncertu grupe Went u okviru njihove Vojvođanske turneje. Krajem prošle godine Hton zabeležava svoj prvi “zvanični” EP.

 

 

26. april - nedelja, Baš Kuća/Bash PodRoom

Went (Beograd, Srbija)

www.myspace.com/bandwent

Went predstavlja četiri čoveka. Igrajući se improvizacijom, atipičnim tehnikama sviranja ili instrumentima, ponekad deluje kao prosto istraživanje zvuka ili oslikavanje datog momenta. Ipak, postavljajući sopstvenu estetiku glavna ideja je stvaranje muzike koja će prevazići ograničenja i za cilj imati refleksiju emocija i razmišljanja. Svako od ljudi predstavlja jednaku celinu unoseći sopstvene uticaje i impresije. Sam zvuk benda predstavlja zajednicu tih doprinosa, često praveći samo definisanje muzike jako komplikovanim. Went čine Stefan Pejatović (bubanj, perkusije), Nikola Čvrkić (bas, perkusije), Goran Štrbo (gitara, perkusije) i Dušan Filimonović (gitara, tenor.sax, mashine, glas).

 

Ana Never (Subotica, Srbija)


http://myspace.com/ananever


Ana Never, bend iz Subotice, nastao je proleća 2002. kao uobličen duh druženja, senzibiliteta, istraživanja i doživljaja muzike i života, njena tri člana, Srđana Terzina, Dejana Topića i Gorana Grubišića koji se znaju odmalena.
Nadahnuti muzikom koju su slušali i motivisani unutrašnjm najintimnijim osećanjima i strepnjama, počeli su da stvaraju muziku koja predstavlja jedan nepretenciozan pokušaj višedimenzionalne ekspresije emocija, misli i vizija, i donekle pokušaj krajnje senzitiviziranog otklona svega dekadentnog. Dekadentnog što se može naći na mikro planu emotivno-inlektualnog života samih članova, kao i na jednom, možda opštijem planu duhovnosti i života uopšte.

Nedugo po osnutku pridružuje im se Ivana Primorac, a potom i Ivan Čkonjević. Sa njima bend dobija stabilniji i šire zaokružen estetski izraz.
Radili su na muzici za predstavu Dnevnik jednog morfiniste u režiji njihovog prijatelja Branislava Filipovića, baziranoj na knjizi Čat Geze. Kao sastavni deo trupe koja realizuje tu predstavu, Ana Never je svirala u njoj, kad god se predstava igrala.

1.aprila 2006. Ana Never je izdala svoj prvi album za Fokus iz Subotice. Album su takođe objavili i za indie label svojih prijatelja, izdavačku kuću Pop Kontroll iz Mađarske. Može se pomenuti i njihovo pojavljivanje na kompilaciji Rock Post 3, za istoimeni francuski label, da bi se nedugo zatim našli i na sličnoj kompilaciju u Češkoj. Dok se gorepomenuti album 2008. našao i u formi remasterizovanog re-izdanja sa jednom bonus pesmom za hrvatski label Slušaj Najglasnije!

 

Jedan od ciljeva Ambush festivala je i da muzičke sastave iz Srbije na jednom mestu promoviše i da se afirmišu mladi, i pomalo kulturno marginalizovani, ali izuzetno vredni bendovi, koji svojim stvaralaštvom i posvećenjem zbilja zaslužuju svaki vid i priliku za svoju umetničku afirmaciju, pa tako i da nastupaju rame uz rame sa internacionalnim imenima. Jer svaki od ovih bendova “domaće podrške Ambush festivala”, na svoj samosvojstven i pomalo atipičan način predstavlja reprezentativ onoga što svaraju mladi muzičari u nezavisnom i liberalnom muzičkom univerzumu kako Subotice tako i Srbije uopšte.