Share


III KNJIŽEVNI FESTIVAL

Treći Književni festival održao se od 29. do 31. marta u Amfiteatru Otvorenog univerziteta. Gosti Festivala bila su eminentna imena iz sveta književnosti iz zemlje i inostranstva: Radoslav Petković, Dragan Velikić, Vladimir Kecmanović, Ljupko Dereš,  Ivana Šojat-Kuči, Goce Smilevski, Vladimir Arsenijević, Noemi Seči i Janoš Terei. Za vreme trajanja Festivala u Galeriji Otvorenog univerziteta postavljena je izložba Tijane Luković. Održana je se promocija časopisa Symposion uz prateću izložbu strip tabli, a poslednje veče nastupila je grupa Grufti Groove.

Simultani prevod  vodila je Agencija Babel.

 

29. mart 2010. Subotica

JavaScript is disabled!
To display this content, you need a JavaScript capable browser.

Radoslav Petković - audio zapis razgovora

 

JavaScript is disabled!
To display this content, you need a JavaScript capable browser.

Vladimir Kecmanović - audio zapis razgovora

.

30. mart 2010. Subotica

JavaScript is disabled!
To display this content, you need a JavaScript capable browser.

Dragan Velikić - audio zapis razgovora

 

JavaScript is disabled!
To display this content, you need a JavaScript capable browser.

Ljupko Dereš - audio zapis razgovora

.

31. mart 2010. Subotica

 

JavaScript is disabled!
To display this content, you need a JavaScript capable browser.

Ivana Šojat-Kuči - audio zapis razgovora

 

 

JavaScript is disabled!
To display this content, you need a JavaScript capable browser.

Goce Smilevski - audio zapis razgovora

 

 

JavaScript is disabled!
To display this content, you need a JavaScript capable browser.

Vladimir Arsenijević - audio zapis razgovora

.

PROGRAM III FESTIVALA „PISCI U FOKUSU”:
(Amfiteatar Otvorenog univerziteta)

29. mart, ponedeljak:

17.00 Radoslav Petković (Srbija) (moderator: Slobodan Vladušić)
18.30 Vladimir Kecmanović (Srbija) (moderator: Stela Šarović)
20.00 Janoš Terei (Mađarska) (moderator: Roland Orčik)

OFF PROGRAM:
29. mart – 4. april Izložba Tijane Luković (Galerija Otvorenog univerziteta)


30. mart, utorak

17.00 Noemi Seči (Mađarska) (moderator: Janoš Sege)
18.30 Dragan Velikić (Srbija) (moderator: Marija Šimoković)
20.00 Ljupko Dereš (Ukrajina) (moderator: Ala Tatarenko)

OFF PROGRAM:
21.30 Promocija i strip izložba radova iz novog broja časopisa Symposion, sa temom “Olupina”. Govore Atila Širbik i Roland Orčik (Zimska bašta, Stara Pizzeria)


31. mart, sreda

17.00 Ivana Šojat Kuči (Hrvatska) (moderator: Đorđe Kuburić)
18.30 Goce Smilevski (Makedonija) (moderator: Biljana Andonovski)
20.00 Vladimir Arsenijević (Srbija) (moderator: Branka Jovičić)

OFF PROGRAM:
21.30 Koncert: Grufti Groove (Zimska bašta, Stara picerija)

 

Za vreme trajanja Festivala knjižara Školska knjiga davala je popust na dela autora koji su bili gosti Festivala.

Pokrovitelji III Književnog festivala su Pokrajinski sekretarijat za kulturu i Ministarstvo kulture.

Medijski prijatelji Festivala su Radio televizija Srbije, Radio televizija Vojvodine, Pannon TV, Yu-Eco TV i subotica.info.

Posebno se zahvaljujemo udruženjima JAK (József Attila Kör) i Szépírók Társasága, iz Mađarske.



Radoslav Petković

Rođen je 1953. godine u Beogradu. Jedan je od naših najpoznatijih savremenih pisaca. Dobitnik je književnih nagrada „Miloš Crnjanski”, „Meša Selimović”, Andrićeve, Borbine, Vitalove i NIN-ove nagrade. Objavio je romane „Put u Dvigrad”, „Zapisi iz godine jagoda”, „Senke na zidu”, „Sudbina i komentari” i „Savršeno sećanje na smrt”. Petković je i autor knjiga priča „Izveštaj o kugi”, „Čovek koji je živeo u snovima“, knjige esejističke proze „Ogled o mački”, kao i knjige eseja „O Mikelanđelu govoreći“. Prevođen je na francuski jezik, a sam je prevodio s engleskog jezika Čestertona, Tolkina, Defoa i Stivensona.
„U sebe prikupi svaki doživljaj svega što je stvoreno, od vode i vatre, od suvog i mokrog; odjednom budi svuda, na zemlji, u moru, na nebu; budi još nerođen, budi u utrobi. Budi mlad, star, mrtav, izvan smrti.“
Radoslav Petković
(„Savršeno sećanje na smrt“, Beograd, 2008)




Vladimir Kecmanović

Rođen je 1972. godine u Sarajevu, gde je završio srednju školu. Opštu književnost diplomirao je 1997. godine na Filološkom fakultetu u Beogradu. Za priču „Histerija“ 1990. godine dobio je nagradu „Ivo Andrić“ na jugoslovenskom konkursu lista „Oslobođenje“ za najbolju kratku priču. Sačinio je izbor dela Dušana Radovića i Dušana Petričića za knjigu „Duškova kuća“. Objavio je više pripovedaka i romane „Poslednja šansa“, „Sadržaj šupljine“, „Feliks“ i „Top je bio vreo“. Za roman „Feliks“ dobio je nagradu „Branko Ćopić“ Srpske akademije nauka i umetnosti, a za roman „Top je bio vreo“ stipendiju Fondacije „Borislav Pekić“za roman u nastajanju i nagradu „Meša Selimović“ za najbolju knjigu objavljenu u 2008. godini. Po istom romanu planira se i snimanje filma „Top je bio vreo“ u režiji Slobodana Skerlića.

„Uvek je kriv neko drugi. Majka. Otac. Žena. Deca. Profesor. Direktor. Država. Priroda. Bog. Sudbina.”
Vladimir Kecmanović
(„Feliks“, Beograd, 2007)




Janoš Terei

 

Rođen je 1970. u Debrecenu, pisac iz Mađarske. Od 1989. do 1991. godine studirao je mađarski jezik i istoriju na Višoj pedagoškoj školi u Budimpešti, a zatim i na Filozofskom fakultetu Univerziteta ELTE. Objavio je nekoliko zbirki poezija i jednu zbirku novela, a najznačajnije delo mu je poetski roman „Paulus” ili dramska tetralogija „Stambeni park Nibelung” (Nibelung-lakópark). Treći deo dramskog ciklusa pod nazivom „Hagen ili govor mržnje” prikazalo je oktobra 2004. godine pozorište „Krug kredom” (Krétakör Színház) u budimskoj „Stenovitoj bolnici”, pod rediteljskom palicom Kornela Mundrucoa. Njegov filmski pokušaj predstavlja libreto za operu u stihovima koji je pisao zajedno sa Balintom Harcošom i za koji je muziku komponovala Žofia Taler, a poslužio je kao dramski predložak za film „Johana” Kornela Mundrucoa.

„Jednostavno želim da opišem ono što vidim. Ne mogu da obaspem kritikom ono što je duboko ljudsko i što me ne vređa, eventualno me čini zamišljenim ili me ponekad razljuti.“
Janoš Terei
(„Biti Budimac nekad i sad“, intervju s Janošem Tereijem)

 



Noemi Seči

Rođena je 1976. godine u Sentešu, književnica iz Mađarske. Studirala je engleski i finski jezik na univerzitetu ELTE u Budimpešti kao i u Helsinkiju. Diplomirala je 2001. godine. Njena prva zbirka pod nazivom „Ugrofinski vampir“ (Finnugor vámpír) objavljena je 2002. godine kod izdavača JAK-Kijárat. Satirična priča o vampirima koja se odigrava u Budimpešti doživela je dva izdanja. Filmska prava ove knjige otkupio je Eurofilm. Autorkini tekstovi sa bloga objavljeni su pod naslovom „Dnevnik porodilje“ (A kismama naplója). Zbirka je 2004. godine dobila nagradu „Elle” u kategoriji dokumentarista. Nastavak trudničkog dnevnika su „Bebini memoari” (A baba memoárja) iz 2004. godine. Drugi roman „Komunista Monte Kristo“ (Kommunista Monte Cristo) objavljuje 2006. godine.Njen najnoviji roman „Poslednji kentaur” (Utolsó centaur) iz 2009. godine govori o životu anarhistične omladine Budimpešte.

„Nakon teškoća oko objavljivanja mojih mudrih i poučnih basni, bila sam spremna i dušu da prodam zarad izdavanja mojih dela. Danas dušu više nemam, preminula sam lani u proleće i od tada sišem muškarcima krv, kao i moja baka. Međutim, došla sam do zaključka da ukoliko napišem priču o svojoj smrti, to možda ima šansu da računa na neku pažnju.“
Noemi Seči
(„Ugrofinski vampir“, Budimpešta, 2002)


 

Dragan Velikić

Rođen 1953. godine u Beogradu. Književnik, od 2005. do 2009. godine ambasador Srbije u Austriji. Dobitnik je nagrada „Miloš Crnjanski“, „Meša Selimović“, stipendije Fonda „Borislav Pekić“, NIN-ove nagrade i srednjoevropske nagrade za 2008. godinu koju dodeljuje Institut za Dunav i Srednju Evropu iz Beča. Objavio je romane „Via Pula“, „Astragan“, „Hamsin 51“, „Severni zid“, „Danteov trg“, „Slučaj Bremen", „Dosije Domaševski" i „Ruski prozor", knjige priča „Pogrešan pokret“, „Staklena bašta“ i „Beograd i druge priče", te knjige eseja „Yutlantida“, „Deponija“, „Stanje stvari“, „Pseća pošta“, „O piscima i gradovima"... Romani, priče i eseji Dragana Velikića prevedeni su na mnoge jezike. Zastupljen je u domaćim i inostranim antologijama proze.

„Umetnost je moćnija od stvarnosti, u njoj prebiva neprolazni oblik te stvarnosti koji nam u životu stalno uzmiče, jer uvek stižemo kasno da ono što tražimo ne prepoznajemo kad mu se približimo.“

Dragan Velikić
(Intervju za sajt b92.net, 28. januar 2008)

 



Ljupko Dereš

Rođen je u Lavovu, Ukrajina, 1984. godine. Smatra se kultnim ukrajinskim piscem post-sovjetske ere. Svoj prvi roman „Kult“ objavio je kada je imao svega 16 godina. Pisao je i knjige za mlađu decu, veliki broj eseja i romane „Obožavanje guštera“, „ARCHE“, „Cilj!“ i „Malo tame“. Mediji su ga proglasili ukrajinskim Stivenom Kingom, a svaka od Derešovih novih knjiga pobuđuje veliko interesovanje, kako kod fanova tako i kod medija. Nekoliko istaknutih ukrajinskih izdavačkih kuća kupilo je licence za štampanje njegove knjige, a četiri od njegovih romana su objavljeni i kao audio knjige. Derešova dela prevedena su na više jezika i štampana u Poljskoj, Nemačkoj, Francuskoj i Italiji. 

„Bežaćemo. Celog života. Od mudrosti gomile i saveta rođaka. Nosićemo cigle i gradićemo visoke zidine. Generacija ravnodušnih. Generacija kulera. Ali tako je samo izvan. Unutar zida mi postojimo, štaviše živimo.“
Ljupko Dereš
(„Poklonjenje gušteru“, Lavov, 2004; prevela Ala Tatarenko)




Ivana Šojat-Kuči

Rođena je 1971. godine u Osijeku, diplomirala je francuski jezik. Objavila je roman „Unterstadt” 2009. godine, te roman „Šamšiel“, zbirke priča „Kao pas“ i „Mjesečari“, eseje „I past će sve maske“, te zbirke poezije „Hiperbole“, „Uznesenja“, „Utvare“ i „Sofija plaštevima mete samoću“. Prevodi s francuskog i engleskog jezika. Prevela je knjige Ameli Notomb, Rolana Barta, Rejmonda Karvera, Peta Barkera, Nurudina Faraha, Alis Sebold, Musa Nabatija, Lik Besona i Pola Ostera. Živi i radi u Osijeku.

„Svoje uloge igramo ili propadamo!“
Ivana Šojat-Kuči
(Intervju za Glas Slavonije, 24. decembar 2009)




Goce Smilevski


Rođen je u Skoplju 1975. godine, diplomirao je na Odseku za komparativnu književnost na Filološkom fakultetu u Skoplju, dok je na Praškom univerzitetu završio češki jezik i književnost. Magistrirao je rodne studije na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti. Autor je romana „Planeta neiskustvo” i „Razgovori sa Spinozom”. Za esej „Incest u „Buci i besu” Vilijama Foknera i „Čovek bez karaktera” Roberta Muzila” dobitnik je nagrade „Blaže Koneski”, te nagrade „Utrinski vesnik - roman godine u Makedoniji” za „Razgovori sa Spinozom”. Knjiga „Razgovori sa Spinozom” pojavljuje se kao prva u projektu „Sto slovenskih romana” koji je pokrenula međunarodna fondacija „Forum slovenskih kultura”. Za dramu „Koraci preko granice” dobio je nagradu austrijskog i makedonskog PEN Centra. Goce Smilevski je najmlađi član makedonskog PEN Centra.

„Kažem ti, to više nije bilo življenje života, to je bilo ispisivanje filozofije, to je bilo kao objašnjavati oštrinu sečiva umesto da se ta oštrina doživi na sopstvenim venama.“
Goce Smilevski
(„Razgovori sa Spinozom“, Beograd, 2008)




Vladimir Arsenijević

Rođen je 1965. godine u Puli, književnik, prevodilac, urednik i publicista iz Beograda. Svoj prvi roman „U potpalublju“ (koji je ujedno i prvi deo tetralogije Cloaca Maxima) objavio je 1994. godine. Za ovaj roman dobio je NIN-ovu nagradu. Roman „Anđela“ - drugi deo ciklusa Cloaca Maxima, objavio je 1997. godine, a 2000. godine izlazi njegova treća knjiga „Meksiko - ratni dnevnik“. Godine 2004. objavljuje ilustrovani roman „Išmail“ koji nastaje u saradnji sa strip crtačem Aleksandrom Zografom. Izbor eseja „Jugolaboratorija“ objavljuje 2009. godine. Knjige Vladimira Arsenijevića prevedene su do sada na dvadesetak svetskih jezika. Takođe se bavi prevođenjem s engleskog jezika. Živi i radi u Beogradu kao urednik beogradskog ogranka zagrebačke izdavačke kuće VBZ.

„U palanački samozadovoljnom društvu koje se bezbedno smestilo s druge strane iskrivljenog cirkuskog ogledala pa se odatle ponosno ceri ostatku sveta, već predugo ništa nije isto kao drugde.“
Vladimir Arsenijević
(Umetnost gladovanja, blog na pescanik.net)

PRATEĆI PROGRAM KNJIŽEVNOG FESTIVALA
„PISCI U FOKUSU“



PROMOCIJA NOVOG BROJA ČASOPISA SYMPOSION – TEMA: OLUPINA



Novi broj časopisa „Symposion“ na temu OLUPINE obuhvata pojmove…nesreće, dizajna, puta, napuštenosti, korozije, svetlosti, pogleda u retrovizoru, oblina, prevare, hrabrosti i procene kroz književne tekstove i olupine stripova nastalih na osnovu njih, preko ispeglanih slojeva lima. Dvojezično izdanje, kao i izložba stripova koja prati tekstove, zajedničko je delo srpskih, hrvatskih, slovenačkih, mađarskih i američkih pisaca i likovnih stvaralaca.

www.symposion-line.eu



IZLOŽBA

TIJANA LUKOVIĆ


„EKOPRAKTIKUM“

 



Tijana Luković, rođena 1986. godine u Užicu. Akademiju umetnosti u Novom Sadu upisala 2005. godine, odsek slikarstvo. Diplomirala 2009. godine u klasi profesora Dušana Todorovića. Trenutno student na masteru slikarstva na Akademiji umetnosti u Novom Sadu u klasi profesora Gorana Despotovskog. Osim četiri samostalne izložbe, učestvovala je na brojnim grupnim izložbama. Godine 2010. dobitnica je nagrade Ministarstva za obrazovanje i kullturu Repubike Mađarske za učešće u konkursu Muzeja savremene umetnosti Vojvodine „U dijalogu sa Vazarelijem“. 
...
„U fokus ovih radova postavljen je čovek kao inicijacija globalne krize, u ovom slučaju globalne ekološke krize. On, čovek, prikazan u novom neočekivanom i u zatečenom ambivalentnom ambijentu, prividno je zaštićen a konstantno ugrožen, i to upravo od sopstvenih postupaka koji su neprimetno ugrozili i opšti opstanak. Prikazani čovek sa dodatnim pomagalima i implementiranom dozom osećaja, instant emocija, zaokupljen je trenutnim zbivanjem kao određeni manipulator prostora i okoline, gde čini život mogućim jedino u prikazanom preplitanju realnog i virtuelnog sveta...“
Goran Despotovski, docent




KONCERT
GRUFTI GROOVE



Grufti Groove Band, koji svoju muziku žanrovski definiše kao fjužn, neobične harmonije postiže spajanjem instrumenata koji sviraju klasične melodije (fagot i klarinet) sa istočnjačkim ritmovima (tarabuke, đembe), oslanjajući se pritom na dinamičnu bazu kontrabasa.
Članovi benda su: Alfred Astaloš (klarinet), Mihalj Sič (fagot), Viktor Križak (kontrabas) i Lehel Njerš (udaraljke).