Share


FANZIN ŠUT U MOZAK

Grafička radionica "Entropija", projekat KNVS (Klub nezavisnih vizuelnih stvaralaca) okuplja mlade anarhiste, pankere, sve one koji ne mogu da nađu moralne i racionalne razloge za saučesništvo sa korumpiranim društvom.

 


Postoje mnogi načini na koje se može shvatiti podrška kulturi i stvaralaštvu mladih. Od licemernih podsticaja praznim rečima, preko podrške u smislu nametanja kulturnih obrazaca koji nemaju veze sa mladima, već su samo pokušaji mesmerizacije života starih, pa do, po meni najuspešnijih, projekata koji obezbeđuju finansijski i institucionalni okvir podrške, a sadržaj prepuštaju upravo mladima, dakle, marginalnoj društvenoj grupi. Mladi jesu na margini, u rezignaciji i sve češće u emigraciji. Siguran sam da pokliči za ostanak i dežuranje na braniku otadžbine, pozivi da se da lični prilog razvoju tajkunizma, da se otisne svoj lični pečat u krv i tlo nacionalnog bića i slične prizemnosti neće imati uticaj na odluke mladih da se vrate ili ostanu, već upravo suprotno. Retki kreativci koji ostaju ovde, da stvaraju i postoje uprkos fizičkom i moralnom bezakonju, upravo su oni koji se najmanje dopadaju para-civilizacijskim radikalno-feudalnim establišmenčićima. Oni su toga veoma svesni, pa je i njihova stvaralačka energija, kao i način umetničkog izražavanja veoma snažan i u velikoj frikciji sa duboko ukorenjenim i medijski rasprostranjenim veleumljem.

Najčešće se izražavaju putem plakata, crteža, stripa, ali se sećamo i koncerata pank bendova koji su organizovani od strane KNVS. I tako smo dobili drugi "Šut u mozak", po imenu fanzin za strip i ilustraciju, a zapravo presek stanja andergraund stripa na ovoj teritoriji na kojoj živimo a nikako da se već stvori konsenzus šta je to.

U izdanju FOKUS Fondacije za omladinsku kulturu i stvaralaštvo iz Subotice, koja ima sluha za potkulturne fenomene, drugi "Šut u mozak" dolazi u kvalitetnoj crno-beloj štampi (crno je najzad crno i belo je najzad belo), dobrom povezu, i najzad ima formu i oblik koji ga može približiti i nešto lenjim potrošačima kulture, odnosno onima koji se oslanjaju na zakon tržišta, knjižare ili već dobro znane i uhodane institucije kulture. “Šut u mozak” jednako se radikalno obraća čitaocima pričom i grafičkim izrazom. Ukoliko uspete da pređete preko predrasuda o obliku kvadrata, kompoziciji strane, anatomiji likova, čistoći linije, odnosa crnog i belog, oblika i veličine slova, samo ukoliko vam to pođe za rukom, moći ćete da se upustite u svet "Entropije", svet koji neuvijeno otkriva raspad, paranje društva i čoveka po svim šavovima. Jer ova ekipa, očigledno, doživljava svet kako ga oseća i vidi budućnost sveta kakvog ga doživljava.

Šta se tu priča i kako? Izdvajam, na primer, priču Ota Oltvanjija "Šahovska tabla" o poslednjem čoveku, ilustrovanu od strane pet različitih autora, nešto nalik relativno novijoj formi strip izraza - crtanim novelama. Sledi još jedna ilustrovana priča, "Poslednji tango" Zorana Lazića, opet u izvedbi čak devet crtača, no bliže klasičnoj strip formi, na koju smo se navikli. Ističem i "Vox populi", takođe rad više autora, a koji možda najviše liči na propagandne plakate koji demistifikuju ili se sprdaju sa društvenim pojavama i pojmovima kao što su kapital, patriotizam, feminizam, šovinizam i slično. Ovi, manje više duži radovi, koji se rasprostiru na nekoliko tabli ispresecani su kratkim stripovima i ilustracijama na po jednoj strani. Centralno mesto “Šuta u mozak”, ili bi bolje bilo reći zlatni presek, zauzima "Svet mutanata" Miroslava Lazendića (DJ Gnoj) uz podršku prijatelja, grupe autora (Septic, Drugking, Dario) koji na celih dvadeset osam strana pakuje donekle stereotipnu apokaliptičnu priču u sjajan strip, pre svega zbog izuzetnih grafičkih rešenja Lazendića, koji je upravo i spiritus movens "Entropije" i čija energija i upornost je najviše doprinela da "Šut u mozak" uopšte postoji. "Svet mutanata", rekoh, počinje kao najobičnija zajebancija, što je zapravo i bila prva ideja projekta, a potom spontano prelazi u priču o dvoglavom mutantu koji čita strip, avanture dva apokaliptična idiota koji, lutajući po đubrištu civilizacije nailaze na "Chaos Comics" i sve to zapravo postaje uvod u post-apokaliptično čitanje apokaliptičnih vizija Miroslava Lazendića. Na ovom mestu strip izrasta u grafiku, i putem kombinacije kolaža, teksture, linije, rastera, ikonica prenosi snažne poruke o ljudskoj destruktivnoj prirodi. Sve to kulminira dolaskom Direrovih jahača. Nakon "Sveta mutanata" doživljavate sve ono što ste ranije pročitali kao laki peting, a sve ono nakon kao chillout, uglavnom solidne ilustracije uz par lakših strip-skečeva. "Šut u mozak" završava se Septikovim (Septic) ilustracijama koje možda podsećaju na Gigera ali Septic definitivno ima svoj izraz i lični autorski pečat koji nadilazi granice lokalnog i provincijalnog. Njegove ilustracije su, isticao sam to i ranije, permanentni razvoj fraktalnog ludila, kao i njegov život uostalom. Ipak, u društvu koje nema nikakve kulture, morala, niti sluha, ovakvi ljudi su beskućnici i najčešća, omiljena meta iživljavanja organa sile - policije, i organa gluposti - malograđanštine.

Zaključujem da sam zaista sretan što je ovakav fanzin mogao da se pojavi, da napravi mali procep u crnoj rupi koju živimo. Raduje me i to što će se uz pomoć naći i u drugim selima i gradovima, te da će na taj način ova grupa autora dobiti makar mrvicu pažnje i priznanja za svoj beskompromisan strip i ilustraciju. Nadam se da će biti još smelosti i prilika za ovakve i slične izdavačke poduhvate.

Posle svega, ostaje mi još da citiram pajtonovsku verziju Gampija, kada se obraća doktoru za mozak: - “My brain hurts!”

Darko Kovačević