16. maj, 12 - 15h - GRUPA 484 PREDSTAVLJA: NEME KARTE

Share


Časopis

U sredu, 16. aprila 2014. godine, od 12 do 15 časova, u Omladinskom klubu "Skladište", kao i na Sunčanom satu na Trgu slobode (ispred Gradske kuće), biće održan događaj pod nazivom NEME KARTE.
Događaj organizuje nevladina organizacija Grupa 484 iz Beograda, u saradnji sa Fondacijom „Danilo Kiš” i Kancelarijom za mlade Grada Subotice.
Pokrovitelji projekta su su Ambasada Kraljevine Norveške i CCFD-Terre Solidaire.

 

NEME KARTE organizuju se sa ciljem da probleme tražilaca azila u Srbiji učine vidljivijim i javnost učine osetljivijom za probleme tražilaca azila, da se smanji nivo netrpeljivosti i predrasuda, a pobude empatija i solidarnost.




Događaj se sastoji iz dva desetominutna izlaganja, projekcije filma i javne akcije - radionice.
Izlaganja i projekcija filma održaće se u Omladinskom klubu "Skladište" Fondacije "Danilo Kiš".
U slučaju kiše, radionica će se održati u Omladinskom klubu "Skladište" Fondacije „Danilo Kiš”.

PROGRAM
12.00 - 12.15 - Uvodno izlaganje: Tražioci azila u Srbiji – Siniša Volarević, programski koordinator, Grupa 484

12.15 - 12.30 - Izlaganje: Rad sa azilantima u centru u Bogovađi - mr Đorđe Balmazović, ŠKART

12.30 - 13.20 - Projekcija filma: „How much further“

13.30 - 15.00 - Ulična akcija: NEME KARTE


IZLAGANJA

1. o opštem položaju tražilaca azila u Srbiji (izlagaće Siniša Volarević, programski koordinator u Grupi 484)
2. o pokušaju da se kroz angažovani umetnički pristup i neposredni rad sa azilantima u centru u Bogovađi lokalna zajednica bliže upozna sa problemima kroz koje ovi ljudi prolaze (izlaganje, uz slajd projekcije, imaće mr Đorđe Balmazović, grafički dizajner i član umetničke grupe ŠKART)


12.30 - 13.20, Omladinski klub "Skladište"
PROJEKCIJA FILMA: “How much further”
http://ecre.org/component/content/article/67-films/288-how-much-further.html
Ovaj film je sniman 2011. i 2012. godine u Grčkoj, u vreme kada je oko 9.000 ljudi, koji su napustili svoje ratom zahvaćene zemlje, ilegalnim putevima, plaćajući skupu cenu, došlo u Grčku, koju je upravo zahvatila kriza i koja je imala kapaciteta da primi samo 1.000 azilanata... Snimanje filma podržano je od strane Evropskog programa za integracije i migracije.

Izlaganja i projekcija filma održaće se u Omladinskom klubu "Skladište" Fondacije "Danilo Kiš".
Film traje 45 minuta.

13.30 - 15.00, na Sunčanom satu na Trgu slobode (ispred Gradske kuće),
AKCIJA: „NEME KARTE”

Uličnu akciju čini radionica na otvorenom. Neposredni učesnici akcije – srednjoškolci iz Gimnazije i Medicinske škole i volonteri Fondacije „Danilo Kiš” i Kancelarije za mlade grada Subotice, kao i zainteresovani građani i prolaznici – na osnovu istinitih priča tražilaca azila, izbeglica, raseljenih osoba i emigranata – trasiraće putanje kretanja na velikoformatnim mapama, simulirajući iskustva kroz koja su ovi ljudi prolazili. Obeležene mape i priče koje ih prate ćemo okačiti u parku ispred Gradske kuće.
Svi učesnici akcije dobiće zbirku NEME KARTE. Reč je o mini zbirci poezije pesnika iz Avganistana, Sirije, Somalije, Etiopije, Iraka, Angole, Konga, Albanije, Srbije, Bosne, Hrvatske…
U predgovoru su iznete manje-više poznate činjenice i statistički podaci, a činilo nam se da i kroz poeziju možemo da upoznamo učesnike događaja sa onim što se dešava u pomenutim državama, ali i to da su želje, htenja, ljubav, tuga, osećanje užasa i beznađa jednaki odakle god da dolazimo. Poezija je prostor pobune, subverzije, odbijanja da se bespogovorno prihvate nasilje, supresija, autoritet. Ona je jedan od načina borbe za slobodu, preuzimanja rizika – za nepronađenu hrabrost u nama samima, solidarnost i saosećanje.

U slučaju kiše, radionica će se održati takođe u Omladinskom klubu "Skladište" Fondacije „Danilo Kiš”.

......................................................


GRUPA 484
http://www.grupa484.org.rs

Grupa 484 aktivno radi na pružanju direktne podrške migrantima, ali i drugim društvenim grupama koje su više od ostalih izložene siromaštvu, isključivanju, marginalizaciji, obespravljenosti. Jednako tako, organizacija se zalaže za prava tih ljudi, radi na njihovom osnaživanju, govori u njihovo ime i radi na tome da se čuje njihov glas i poštuju njihovi interesi.
Grupa 484 sarađuje sa institucijama kulture i školama u velikom broju gradova u Srbiji. Kontinuirano se i intenzivno bavi promocijom interkulturalnosti, tolerancije, prava na različitost, kroz brojne projekte i programe namenjene mladima. Umetnost je jedan od načina da različito i drugačije učinimo pristupačnim i zanimljivim.
Smatramo da je neposredno uključivanje mladih u ovakve aktivnosti od značaja za zajednicu, baš kao i za lični razvoj mladih ljudi koji su u ove aktivnosti uključeni.


UMETNIČKA GRUPA ŠKART
http://skart.rs/index-s.html

Škart je umetnički kolektiv koji voli da esperimentiše u radu, a najviše u poeziji i dizajnu. Jedan od inicijatora horova HORKEŠKART i PROBA, kao i brojnih socijalno angažovanih umetničkih projekata. Autor poetskog događaja „Pesničenje.”
Grupa ŠKART je nastala 1990. godine kao kolektiv koji, uz mnogobrojne saradnike, stalnim konstruktivnim kreativnim sukobom krči obodne forme poezije, arhitekture, grafičkog dizajna, izdavaštva, performansa, muzike, alternativne edukacije i društvenog aktivizma. Prvih 10 godina grupa razvija strategiju samizdata-samodata, gde nizom uličnih akcija komentariše tadašnje socio-političko okruženje (Tvoje govno - tvoja odgovornost, Bonovi za opstanak, Tuga, Optužena/Nisam kriva). Sledećih 10 godina grupa ulazi u dugoročni proces iniciranja i razvijanja novih kolektiva i umreženja (horovi Horkeškart i Proba, Ženske i muške vezilje Novih kuvarica, Pesničenje - trening aktivne poezije, saradnja sa seoskim osnovnim školama). Svoje akcije, radove, koncerte, radionice, ŠKART je izvodio širom Evrope, Amerike i Azije. Retrospektivne izložbe održane su u Rijeci (2009), Londonu (2010) i Beogradu (2012). 2010. godine ŠKART predstavlja Srbiju na Bijenalu arhitekture u Veneciji.
---------------------
Nagrade Oktobarskog salona, 2000. i 2007.
Nagrada Zlatno pero na Bijenalu za ilustraciju, Beograd, 2005.
Nagrade za razvoj grafičkog dizajna, Beograd i Berlin, 1998, 2001, 2002.


Ulaz na celokupan događaj je slobodan.


POZADINA PROBLEMA

Srbija se nalazi na jednom od najvažnijih puteva kojima se reke ljudi kreću ka Evropi - ka boljem životu u nekom pravednijem svetu. Razlozi koji su ih naterali da zauvek napuste svoje zemlje su: rat u Siriji, poluratno i haotično stanje u Iraku, Avganistanu, Libiji, nestabilnost u zemljama Bliskog i Srednjeg istoka, stravična glad i beda podsaharske Afrike u kojoj ratuju brojne sukobljene grupe… Oni beže od oružanog sukoba, diskriminacije, straha od progona, nemaštine, odsustva elementarnih uslova za život (hrane i vode), nedostatka sigurnosti, da bi prehranili porodicu…

Svake godine u Evropu ih stigne između 350.000 i pola miliona. Oni skupo plaćaju krijumčarima da ih ilegalno prebace preko granica. Prošle godine, prilikom pokušaja ulaska u Evropu morskim putem, njih pet stotina je izgubilo život. Mnogi od njih izgubili su članove najbliže porodice (ili tokom ratnih dejstava, ili tokom puta), izgubili su poverenje u druge, dostojanstvo, zdravlje i nadu.

Godine 2013. više od 5.000 ljudi zatražilo je azil u Srbiji, od toga najviše iz Sirije, Avganistana i zemalja Afrike: Etiopije, Eritreje, Somalije, Konga, Angole… To su ljudi koje zovu azilantima. Oni žive pored nas, skoro nevidljivi, i o njima veoma malo znamo. Dešavalo se, više puta, da zajednica protestuje i ne pokaže razumevanje, empatiju i solidarnost sa ljudima koje je muka naterala da se otisnu na opasan i rizičan put u jednom pravcu. Zemlje našeg regiona, ne tako davno, bile su suočene sa talasima izbeglih. Njihove priče, razlozi i tuge su vrlo slične azilantskim. Sve ove ljude vodi želja da žive sigurnije, bolje i srećnije.

U isto (današnje) vreme, iz Srbije i sa Zapadnog Balkana odlaze ili pokušavaju da odu i potraže azil u zemljama Zapadne Evrope naši građani, oni koje tako nepravedno nazivaju „lažni azilanti.” Njihove zahteve tamo najčešće odbijaju, jer je ova zemlja „sigurna” i u njoj nema progona.

Od početka civilizacije, migracija je bilo i uvek će ih biti, bez obzira na granice i propise. Menjali su se i menjaju načini prelaska granica. Neke pak stvari ostaju iste. Kao što je rekao jedan od tražilaca azila u Bogovađi: „Spreman sam da rizikujem život da bih stigao do zemlje u kojoj ću moći normalno da živim. Izgubio sam porodicu i sve što imam. I više nemam šta da izgubim.”