POLITIČKO U POSTDRAMSKOM POZORIŠTU

Share


Časopis

RECENTNI OPUS ANDRAŠA URBANA

Iz štampe je izašla nova knjiga u izdanju FOKUS Fondacije, čija se promocija održala u okviru Desiré Akademije, festivala Desiré Central Station – East, u Art bioskopu „ Aleksandar Lifka ” u Subotici, 01. decembra 2011. u 15 časova. Reč je o radu Attile Antala: Političko u postdramskom pozorištu – Recentni opus Andraša Urbana. Attila Antal je u ovoj knjizi analizirao jedan od najznačajnijih aspekata pozorišnog stvaralaštva u društvenom smislu, pojave, principe rada i socijalne okolnosti koji čine pozorišnu umetnost političkim.

 

Razmatrajući pozorišno-istorijske tendencije političkog pozorišta i društveno-filozofske aspekte današnjeg medijatizovanog društva, u prvom delu rada stiže do uspostavljanja karakteristika koje čine pozorište političkim. U drugom delu analize, teorijsko postavljene teze obrađuje na konkretnim primerima predstava Andraša Urbana koje je reditelj ostvario u periodu 2007-2009. godine u pozorištu „Kosztolányi Dezső” u Subotici.
Ova knjiga pruža dobru praktično-teorijsku podlogu za razmišljanje o društvenoj funkciji pozorišta danas, i kroz postavljene teze daje širi društveni uvid u stvaralaštvo jednog od najistaknutijih pozorišnih autora u regionu.

 

“Danas, kada nesumnjivo živimo u svetu informacija i ne predstavlja nam nikakvu poteškoću da dođemo do određenih saznanja u vezi sa bilo kojim segmentom života, da li možemo da govorimo o političkom značaju jedne tako stare umetničke forme kao što je pozorište? Ukoliko da, šta bi bilo ono što bi pozorište činilo političkim? Kakav je to uopšte kontekst u kome možemo da ukažemo na društveni značaj pozorišta?
[…]
Važno je odmah na početku istaći da se ovde ne radi o političnosti u smislu bavljenja političkim temama. Iako umetničko delo može i po svojoj temi da bude politično, tako što se bavi političkim pitanjima (kao što je na primer rat), u ovoj analizi ćemo pokušati da osvetlimo strukture stvaranja i aspekte umetničkog dela koji u sebi imanentno nose političnost. U tom smislu bi se moglo reći da politička umetnost – i tako i postdramsko političko pozorište – ne biva to zbog onog o čemu govori, nego pre svega zbog onog kako to čini i kakav je njen uticaj na društvene strukture u kojima deluje. Moglo bi se reći da bi umetnost u tom smislu imala zadatak da stvara celine, vrednosti koje postoje van društvenih okvira. Na osnovu jedne analize koja se bavi društvenom funkcijom umetnosti kroz strategije političkog, mogli bi govoriti o tome da ‘umetnost [...] može biti politička aktivnost u ovom smislu, kao potencijalni rez sa važećom društvenom raspodelom čulnog, mesto neslaganja sa konsenzualnim uređenjem i invencija čulnih formi i materijalnih struktura za pojavu novih formi života.’ 
[…]
Analiziraćemo stvaralaštvo Andraša Urbana (Urbán András) u pozorištu ’Deže Kostolanji’ u Subotici (Kosztolányi Dezső Színház). Po Lemanu jedno obeležje političnosti jeste da ‘kazalište postaje političkim ne više izravnim tematiziranjem političkoga, nego implicitnim sadržajem svojeg načina predstavljanja [koje] implicira [...] i uvijek neki osobit način rada.’ U tom pogledu je relevantno u ovoj analizi uzeti primer četiri predstave ovog stvaraoca pomoću kojih možemo da pratimo i formiranje trupe sa kojom radi (Urbán András Társulata) od prve predstave (Brecht – The Hardcore Machine) do one koja zaokružuje ovaj razvojni put i završava jednu stvaralačku fazu (The Beach).”

Attila Antal je rođen u Subotici, 1982.  godine.
Diplomirao na Akademiji umetnosti u Novom Sadu kao pozorišni i filmski reditelj, a na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu kao teoretičar dramskih umetnosti i medija. 
Reditelj je i kompozitor pozorišnih predstava i kratkih filmova u Srbiji, Sloveniji i Mađarskoj.