DANI BELE LUGOŠIJA

Share


Od 20. do 22. decembra 2011. godine subotička publika imaće priliku da se upozna sa likom i delom Bele Lugošija, glumcem koji je svoj profesionalni pozorišni put započeo u Subotici.

Osamdeset godina od snimanja horor klasika Drakula (Tod Brauning, Univerzal, 1931), koji će Belu Lugošija zauvek povezati sa ovim kultnim književnim (Brama Stokera) i filmskom likom, povod je obeležavanju Dana Bele Lugošija.

Ulaz na sve događaje je slobodan!

 

KNJIŽICA

Osamdeset godina od snimanja horor klasika "Drakula" (Tod Brauning, Univerzal, 1931), koji će Belu Lugošija zauvek povezati sa ovim kultnim književnim (Brama Stokera) i filmskom likom, povod je obeležavanju Dana Bele Lugošija.



Bela Lugoši (1882–1956) je rođen pod imenom Béla Ferenc Dezső Blaskó u Lugosu u tadašnjoj Austrougarskoj (današnji Lugoj u Transilvaniji u Rumuniji), nedaleko od doma legendarnog Grofa u Karpatskim planinama. Kasnije je uzeo prezime po svom rodnom gradu. Sa 17 godina već je radio i zarađivao baveći se zanatom u Subotici, kada ga je Pešti Ihas Lajoš, direktor Subotičkog pozorišta, pozvao da ostvari svoju veliku želju – da bude glumac. Od 1912. godine nastupa u budimpeštanskom Narodnom pozorištu, igrajući Romea, Hamleta, Viljema Tela. U Nemačku je emigrirao 1920. godine, da bi se u decembru iste godine iskrcao kraj Nju Orleansa. Zahvaljujući markantnoj pojavi i mađarskom naglasku, Lugoši je 1927. dobio ulogu grofa Drakule na Brodveju. Ta uloga, koju će nešto kasnije ponoviti i na filmu, učinila ga je slavnim i jednom od ikona horor-žanra 1930-ih. Međutim, ona mu je takođe ograničila karijeru s obzirom da je otada do kraja života primao isključivo ponude za uloge egzotičnih negativaca. Ostarelog i zaboravljenog Lugošija je 1950-ih pronašao filmadžija Ed Vud te mu dao glavne uloge u nekoliko svojih filmova – “Glen ili Glenda” i “Nevesta čudovišta”, tokom čijeg snimanja je Lugoši nakratko završio u klinici za odvikavanje od morfijuma. Po izlasku je počeo sa snimanjem filma “Plan 9 iz svemira”, ali ga je pre njegovog završetka pogodio srčani udar od koga je i umro 1956. godine. Lugoši je sahranjen u kostimu Drakule, na zahtev sina i četvrte supruge, iako, uprkos popularnom verovanju, to nikada nije bila njegova želja.

Dani Bele Lugošija obuhvataju projekcije njegovih najznačajnijih filmskih ostvarenja, niz tematskih predavanja, izložbe, koncert, predstavu, radionicu za izradu horor maski, te konkurs za savremeni film jeze čija će najuspešnija ostvarenja biti nagrađena i takođe prikazana tokom ovih dana.

Ulaz na sve događaje je slobodan!



BELA LUGOŠI (1882 – 1956)

~ početak mita ~


(...)
Subotica u osvit dvadesetog veka. U centru velegrad, na periferiji veleselo. To je vreme kada niču prelepe palate, pojavljuju se prvi automobili i filmovi – simboli novog doba.
Građani su očarani pokretnim slikama, pogotovo mladi. Pred njima je jedno uzbudljivo i dramatično stoleće prepuno rizika ali i izazova. Neko hvata voz za daleke zemlje i odlazi iz Subotice, neki pak pristižu i polako krče sebi put u neizvesnu budućnost.
Jedan od došljaka je i zemljak Ištvana Ivanjija, pisca prve subotičke istorije. Iz banatskog mesta Lugoš kod Temišvara voz je doneo sedamnaestogodišnjeg Belu Ferenca Dežea Blaška, momka koga će svet upamtiti do današnjeg dana, kao autentičnog filmskog Drakulu – Belu Lugošija.
Glumačku karijeru će početi upravo u Subotici, u pozorištu iza šest stubova. Od Népszínháza do Broadway-a pa do filmskih studija, moraće da prođe ratna stradanja, revoluciju, emigraciju... Doživeće sjaj i bedu Holywood-a ali se nikad neće vratiti u stari kraj.
Njegove blistave uloge u Šekspirovim dramama, biće potpuno zaboravljene kada jednog dana bude univerzalno identifikovan sa Drakulom.
Belini pozorišni počeci u Subotici ostali su u istorijskoj tami i zaboravu. Moguće da je to bilo mnogo ozbiljnije vreme, pa njegova kasnija žanrovska pripadnost nije mogla da mu obezbedi mesto u nekakvom holu slavnih Subotičana.
Ulogu filmskog krvopije, posle Lugošija, naslediće više poznatih glumaca koji će od žanra načiniti klasik, ali Belina pojava neće izgubiti sjaj. Štaviše, postaće pop ikona novog doba.

(...)
Dejan Mrkić



PROGRAM

RADIONICA ZA IZRADU HOROR MASKI

(po motivu lika Drakule) 

20.-22. decembar 2011, Umetnička radionica Medijala

voditelj: Miroslav Lakobrija, diplomirani vajar, stručnjak za filmske specijalne efekte.


 

Tokom tri dana kreativnog rada polaznicima će kroz praktičan rad biti predstavljen proces izrade maski: biće naučeni veštinama uzimanja otisaka lica, modelovanja u glini, kalupiranja, livenja u lateksu, izrade veštačkih zuba kao i šminkanja finalne maske. Polaznici će u toku radionice naučiti da sami izrađuju različite maske, od vila, vampira, veštica do kreacija likova iz njihove mašte.

Miroslav Lakobrija je rođen 1976. godine u Beogradu, gde je završio srednju Dizajnersku školu, a zatim Fakultet primenjenih umetnosti u Beogradu, na odseku Vajarstvo. Još od detinjstva je bio veliki poklonik horor i naučno-fantastičnih filmova, što ga je inspirisalo da 1997. godine, zajedno sa Jakšom Vlahovićem, osnuje filmsku grupu “Mladi kadrovi”. U “Mladim kadrovima” je dobio priliku da ispolji svoju ljubav prema filmskim specijalnim efektima i da primeni neke od tajni njegovih idola, FX majstora (Toma Savinija, Rika Bejkera, Grega Nikotera...) Sa niskobudžetnim igranim ostvarenjima učestvovao je na više festivala i smotri domaćeg kratkometražnog filma (“Jugoslovenski festival jeftinog filma” u Subotici, “Low-Fi” u Beogradu, ’’Festival Youngsterskog Filma’’ u Beogradu“ i ’’Trash Film Festival Varaždin’’). Jedan
je od autora i osnivača Festivala srpskog filma fantastike i predsednik Udruženja „Mladi kadrovi’’. Osim rada u grupi “Mladi kadrovi” učestvovao je u nastanku brojnih kratkometražnih studentskih filmova, kao i filmova dugog metra, za koje je osmislio i realizovao brojne specijalne efekte, kao što su “T.T. sindrom”, “Sveti Georgije ubiva aždahu”, “Život i smrt porno bande”, “Zona mrtvih”, “Srpski film”, “Neprijatelj” i dr. Danas profesionalno radi make-up specijalne efekte na filmovima. Samostalni je umetnik i član udruženja ULUPUDS-a. Dobitnik je nagrade za najbolje specijalne efekte za rad na filmu “Zone of the Dead“ na festivalu „Full Moon film festival“, Nashvill, 2011. godine. Osim rada na filmu, svoj talenat pokazao je i u TV serijama “Nikad izvini“, „Vila grande“, “Selo gori, baba se češlja”, kao i u pozorišnim predstavama „Skup“ Jagoša Markovića, „Nesvrstana strana muzike“ Dragana Jovanovića, „Harold i Mod“ Milana Karadžića. Umeće u pravljenju specijalnih efekata pokazao je vodeći umetničke radionice za Zombie walk i Monster walk u okviru “Grossmann festival filma i vina“, Ljutomer 2009, 2010. godine, radionicu za „Fabriku zombija u okviru “ Trash film festivala“ u Varaždinu 2009. godine i za Festival fanastike u Zaječaru 2011. godine.

Učešće u radionici je besplatno. Broj mesta je ograničen.
Prijavite se na: Ova adresa el. pošte zaštićena je od spam napada, treba omogućiti JavaSkript da biste je videli ili putem telefona na: 024 523 566!

 

IZLOŽBA FILMSKIH PLAKATA Jugoslovenske kinoteke



UTORAK, 20. decembar 2011, Otvoreni univerzitet, 19.15




Izložba obuhvata plakate za filmove u kojima je Bela Lugoši glumio, a koji su se prikazivali u Jugoslovenskoj kinoteci u to vreme. To su filmovi: “Abbott and Costello Meet Frankenstein”, (1948), “The Black Cat” (1934) - izrada Jugoslovenske kinoteke i reprint iz 1965, “Dracula” (1931) i reprint iz 1965, “Frankenstein Meets the Wolf Man” (1943) - izrada Jugoslovenske kinoteke) i “Son of Frankenstein” (1939), takođe u izradi Jugoslovenske kinoteke.

 

PREDAVANJE: “BELA LUGOŠI - DRAKULA ZAUVEK”

predavač: Dejan Mrkić

UTORAK, 20. decembar, Otvoreni univerzitet, 19.30




Čovek koji je svojom pojavom dao nemerljiv doprinos horor filmovima i ustoličio taj žanr kao umetničku formu, počeo je glumačku karijeru u Subotici. Tada još kao Bela Blaško, prvi put je stao na pozorišnu scenu ali je sudbina imala za njega drugi plan. Posle burnih događaja na istorijskoj pozornici, otisnuo se u svet da se nikad ne vrati. Ipak, njegovo poreklo i šarm zauvek nestale Austrugarske, umnogome će uticati na njegovu glumačku kreaciju koju će ostvariti u Holywoodu, sada kao Bela Lugoši - filmski Drakula. U svojim poznim godinama dočekaće da njegova zvezda potamni, međutim, kada poslednji put bude legao u mrtvački sanduk, počeće život filmske legende - besmrtnog Bele Lugošija.

"Životopis Bele Blaška, kasnije Lugošija, vanredno je zanimljiv. Od bekstva od kuće i roditelja do umetničke akademije i uspešne pozorišne karijere, od ratnog heroja i revolucionara pa do emigracije i fizičkog radnika, sve do uspona među Hollywoodske zvezde i nazad. Jedna od epizoda je i ona subotička, gde započinje Belino besmrtno delo. Nažalost, o njemu se malo zna. Hoollywoodska mašinerija nije prezala da njegovu biografiju prilagodi mitu o Drakuli. Da premesti mesto njegovog rođenja u Transilvaniju, da mu doda aristokratsko poreklo, pa i da ga na kraju sahrani u kostimu Drakule.
A istina je ta, da je on Banaćanin sa Tamiša a sasvim moguće da po majci ima i subotičko poreklo, gde su i živeli tih godina kada je Bela dobio prvu ulogu u pozorištu.
Na nama je da na takvim detaljima gradimo zanimljivu istoriju Subotice za 21. vek. Da uz dragoceno nasleđe koje imamo, dodamo i urbane mitove i zanimljive epizode, jer ih ima svaka ulica i zgrada. Naravno, ne u američkom maniru, već sa merom i svime onim što se zove 'suboticizam'." (iz predavanja Dejana Mrkića)

Dejan Mrkić, rođen u Subotici 1967. godine, kolekcionar je starih fotografija i priča iz gradskog života tokom 20. veka. Tvorac popkulturne istorije moderne Subotice na www.gradsubotica.co.rs, secira metamorfoze ključnih gradskih čvorišta i ljudskih sudbina u bačkoj metropoli, pri tome posebnu pažnju posvećujući uvek prisutnom, specifičnom i uvrnutom suboticizmu.

 

POZORIŠNA PREDSTAVA: “DRAKULA - SVETLOSTI TRENUTKA”

(prema delu Brama Stokera)

Foto: Edvard Molnar

režija: Urbán András


UTORAK, 20. decembar, Pozorište “Kosztolányi Dezső”, 21.00 i 23.00




“Urbánova Drakula ističe gruba strahovanja iz mita Drakule. Ne pokušava da kroz priču objašnjava strahovanja prouzrokovana povredom granica tela i života. Užasavanje koje prati opipavanje granica postojanja, izražava ne rečima, već materijom, blatom i mesom. Urbán - pozorište se susreće sa Drakula - temom, kao da je ona uvek i bila tamo, ali se sada napokon pojavljuje na površini.” (Vera Kerči)

Urbán András je rođen 1970. u Senti. Pozorišnu i filmsku režiju diplomirao 2000. godine , u klasi prof. Vlatka Gilića i Bora Draškovića, na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Režirao u subotičkom Narodnom pozorištu. Osnivač je internacionalnog pozorišnog festivala Desiré Central Station. Od 2005. godine direktor je Pozorišta “Kosztolányi Dezső”u Subotici.

Rezervišite svoje besplatne karte na: Ova adresa el. pošte zaštićena je od spam napada, treba omogućiti JavaSkript da biste je videli ili putem telefona na: 024 523 566! Broj mesta je ograničen.

 

PREDAVANJE: “ISTORIJSKI KORENI NASTANKA MEDIJSKOG DRAKULE” - predavanje na mađarskom jeziku

predavač: dr Zoltán Mészáros

SREDA, 21. decembar, Art bioskop “Aleksandar Lifka”, 19.30




Lik Drakule je fikcijska medijska pojava 20. veka. Međutim, kao i sve pojave takve vrste, on nosi u sebi različite elemente iz narodne, popularne, pa čak i klasične kulture. Takođe, u njemu možemo da prepoznamo neke istorijske sadržaje, koji sežu u stara vremena. U predavanju će biti reči o vremenu kada nastaje lik Drakule, o Beli Lugošiju, i o istorijskim korenima pojave zvane „Drakula“.

Zoltán Mészáros rođen je 1969. godine. Studije istorije je završio u Novom Sadu 1994. godine. Doktorirao je na fakultetu u Pečuju, 2007. godine. Proučava istoriju južnoslovenskih naroda, najviše Srba. Zaposlen je u Istorijskom arhivu Subotica.

 

PROJEKCIJA FILMA: “DRAKULA”

(Univerzal, 1931, ’75)

režija: Tod Browning

SREDA, 21. decembar, Art bioskop “Aleksandar Lifka”, 21.00




Jedno od najranijih klasičnih američkih horor ostvarenja. Radnja je preuzeta iz istoimenog romana Brama Stokera iz 1897. godine. Ova uspešna, atmosferična filmska adaptacija podstakla je seriju horor filmova koji su potom usledili. Drevni vampir Grof Drakula stiže u Englesku i počinje da lovi svoj plen – mladu, čednu Minu. Lugošijevo autentično portretiranje lika Drakule kao uglađenog plemića hipnotičkog pogleda i mađarskog akcenta učinilo ga je jednim od najpoznatijih tumača ovoga lika.

 

PROJEKCIJA FILMA: “GAVRAN”

(Univerzal, 1935, ‘61)

režija: Lew Landers

ČETVRTAK, 22. decembar, Otvoreni univerzitet, 19.30

Horor film sa Borisom Karlofom i Belom Lugošijem u glavnim ulogama, zasnovan je na istoimenoj poemi Edgara Alana Poa. Briljantni hirurg opsednut Poom spasava život prelepe plesačice i skreće s uma kada uvidi da ne može da je ima. Dr Volin smatra se jednom od najuspešnijih filmskih uloga Bele Lugošija.

 

PROJEKCIJA FILMOVA SA KONKURSA ZA FILM JEZE


ČETVRTAK, 22. decembar, Otvoreni univerzitet, 21.00


 



Od 1. oktobra do 23. novembra 2011. godine mladi ljudi sa teritorije Grada Subotice imali su priliku da na konkurs pošalju video-radove koji bi se mogli podvesti pod film jeze: kratkometražno filmsko ostvarenje inspirisano filmografijom Bele Lugošija i njegovim čuvenim likom Drakule. Za odabir najuspešnijih radova zadužen je stručni žiri u sastavu: pozorišni reditelj i direktor Pozorišta “Kosztolányi Dezső” Urbán András, filmski reditelj Szabolcs Tolnai i istoričarka umetnosti i kustoskinja Moderne galerije „Likovni susret“ Nela Tonković. Autor/ka najboljeg dela biće nagrađen/a trodnevnim putovanjem u Transilvaniju, sa posetom muzeju poznatim kao Drakulin zamak (www.bran-castle.com), dok će nosiocima prve, druge i treće nagrade biti dodeljene HD filmske kamere.

 

PERFORMANS “HORROR MUSICAE VACUI” - koncert je otkazan zbog bolesti

kompozitor: Konstantin Stefanović

ČETVRTAK, 22. decembar, Otvoreni univerzitet, 21.30

„Vreme i prostor se međusobno prožimaju. Zbog toga i muziku, kao vremensku umetnost, doživljavamo prostorno. Po francuskom filozofu Mišelu Fukou (Michel Foucault) ljudi baš sve ‘misle’ kao prostor. Tako su i ideje sadržaj određenog prostora, kao i praznina i ništavilo... Da li je koren čovekove odbojnosti od praznog prostora, strah od ništavila – smrti? Performans Horror musicae vacui – za video, elektroniku, mehaničke igračke, audio–svetlosnu instalaciju, teremin, flautu, preparirani klavir, elektronski klavir i elektronske bubnjeve – vizuelno i zvučno prilazi ovom fenomenu. Osmislio sam ga kroz saradnju sa suprugom Marijom i prijateljima Jelenom i Andrašom. Naslov je preuzet iz istoimene knjige filozofa Milana Uzelca, koji ironično označava kraj muzičke umetnosti sa pojavom moderne u XX veku.“ (Konstantin Stefanović, dipl. kompozitor)

Izvođači:
Jelena Vujačić – teremin, flauta
Mr Marija Stefanović Krecul – mehaničke igračke, preparirani klavir, elektronski klavir
Konstantin Stefanović – video, audio – svetlosna instalacija, preparirani klavir
Bezdán András – elektronika, elektronski bubnjevi


PROGRAM

20 - 22. decembar, Umetnička radionica “Medijala”

Radionica za izradu horor maski; voditelj: Miroslav Lakobrija

Utorak, 20. decembar, Otvoreni univerzitet

19.15 Otvaranje programa / Otvaranje izložbe filmskih plakata Jugoslovenske kinoteke

19.30 Predavanje “Bela Lugoši - Drakula zauvek” ; predavač: Dejan Mrkić

Utorak, 20. decembar, Pozorište “Kosztolányi Dezső”

21.00 Pozorišna predstava “Drakula” Brama Stokera; režija: Urbán András

23.00 Pozorišna predstava “Drakula” Brama Stokera; režija: Urbán András (repriza)

 

Sreda, 21. decembar, Art bioskop “Aleksandar Lifka”

19.30 Predavanje “Istorijski koreni nastanka medijskog Drakule” ; predavač: dr Zoltán Mészáros

21.00 Film “Drakula” (1931); režija: Tod Browning

 

Četvrtak, 22. decembar, Otvoreni univerzitet

19.30 Film “Gavran” (1935); režija: Lew Landers

21.00 Projekcija najboljih filmova sa Konkursa za film jeze

21.30 Performans “Horror musicae vacui”; kompozitor: Konstantin Stefanović -
Koncert je otkazan zbog bolesti


Muzička podrška projekta: DJ Gustav Jr.


Organizator: FOKUS Fondacija, Subotica
Pokrovitelj projekta: Pokrajinski sekretarijat za kulturu
Partneri projekta: Grad Subotica, Art bioskop “Aleksandar Lifka”, Pozorište “Kosztolányi Dezső”, Otvoreni univerzitet, Subotica
Medijski partneri: Subotičke novine, www.subotica.info, www.subotica.com, RTV Yu Eco

 

 

 

 

strongslike/bela dejan i4.jpgslike/bela predstava i24.jpgČETVRTAK, 22. decembar, Otvoreni univerzitet, 21.30/p/strong

border=pbr /

strongslike/bela dejan i8.jpg/h2quot;sans-serifstrongstrong

strongimg src=0quot;Times New Roman

strongquot;Times New Roman0p

strongimg src=0quot;Times New Roman0p /23.00 Pozorišna predstava “Koncert je otkazan zbog bolesti

strongimg src=0quot;Times New Romanslike/bela radio 104.jpg

slike/rad bela 10.jpeg - koncert je otkazan zbog bolesti

border=strong