22. mart, 21.00 SUBOTIČKO SRCE ZA DECU

Share


U petak, 22. marta 2013. godine, sa početkom u 21 čas u Omladinskom klubu „Skladište“ održan je humanitarni koncert pod nazivom „Subotičko srce za decu“ u organizaciji „Blic“ Fondacije i Fondacije „Danilo Kiš“ iz Subotice. Doprinos ovoj plemenitoj inicijativi koncertnim nastupo pružio je popularni bend iz Subotice Perpetuum Mobile, u saradnji sa pevačicom Hajnalkom Buš, Subotičankom koja je u nedavno završenom televizijskom šou Televizije RTS „Ja imam talenat“ osvojila značajno drugo mesto, kao i simpatije mnogih Subotičana. Gosti iznenađenja su bili najmlađi subotički bend Timebreakers.

Na ovu humanu inicijativu organizatori su bili potaknuti pričom o siromašnoj subotičkoj porodici sa četvoro maloletne dece, objavljenoj u dnevnom listu „Blic“, koja živi na rubu egzistencije i kojoj će ova pomoć biti i namenjena. Od sredstava prikupljenih tokom dobrotvorne večeri, davanjem dobrovoljnog priloga na ulazu, mališanima iz ove porodice će biti kupljeno ono što im je najpotrebnije u ovom trenutku. Reč je o mališanima iz porodice Vukotić (Dijana Iva, Marija, Kristijan i Mile).


Bend Perpetuum mobile postoji od 1998. godine. Grupa se profilisala i razvijala kroz mnogobrojne nastupe po poznatim klubovima i prostorima, kao i na raznim festivalima u Srbiji, te u inostranstvu. Presecanjem ukusa svih članova benda na zajedničkoj talasnoj dužini, kompozicije i muzički pravci benda kristališu se u fuziju nekoliko stilova: vocal house, acid jazz, funky, jazz rock... Stalni članovi Perpetuum Mobile benda su: Danka Adamov- vokal, Vladimir Rusić – gitara, Dragan Malinović – klavijature, Stanko Patarčić – bubnjevi, Danijel Davčik - bas gitara.
Organizatori ovim povodom pozivaju i druge donatore, pravna lica koja svoje donacije mogu da daju u novčanom, kao i u robnom obliku, pošto je svaka pomoć dobrodošla. Uplate se mogu izvršiti na račun „Blic“ Fondacije.

Podaci o računu:
Blic Fondacija
Žorža Klemansoa 19, Beograd
Matični broj: 28826184, PIB: 107873825
Dinarski račun:
2750010221949709 90 - rsd (naznačiti: Za porodicu Vukotić)
Societe Generale Srbija, Beograd


Pozivamo sve ljude dobre volje da dođu i podrže ovu inicijativu - da se pomogne onima kojima je to najpotrebnije! SUBOTIČKO SRCE ZA DECU.
Više informacija na www.danilokis.rs i www.blic.rs

Vukotići iz Subotice

Detinjstvo bez lutke i lopte

Branka i njen suprug Milan podižu četvoro dece u jednom kućerku na putu između Kelebije i Subotice. Jedini stalni prihod su 3.000 dinara za koliko jednoj firmi izdaju dvorište.
Dok se kupamo peca nas struja
Zidovi trošne dvosobne kuće u kojoj živi ova šestočlana porodica nisu krečeni bar deceniju, a krov, osim što prokišnjava, preti i da se uruši. U kupatilu se sve raspada, a zbog loše električne instalacije, decu prilikom tuširanja često pecne i struja.
Osmesi, dečja graja i lepe reči sa kojima su nas dočekali Marija (8), Mile (12), Kristijan (11) i Dijana Iva (7), nisu mogli da prikriju tugu u očima jer nemaju skoro ništa od onoga što imaju njihovi vršnjaci. Osim roditeljske ljubavi.
Nisu retki ni dani kada im se obroci sastoje od parčeta hleba i šolje mleka ili čaja jer za više jednostavno nema novca.
Simpatičnoj Dijani Ivi oštećeni su i vid i sluh, a od vlage na ispucalim zidovima dobila je i hronični bronhitis, pa je njen život nezamisliv bez pumpice, koja joj je trenutno jedini lek jer novca za ozbiljnije lečenje - nema.
nikada nismo bili van subotice
- Lekari su rekli da bi za nju bilo dobro da ponekad ode na more ili na planinu, ali to ne možemo da priuštimo. Nikada nismo bili nigde van Subotice i jako bismo voleli da naučimo da plivamo ili da se skijamo - priča Kristijan dok grli najmlađu sestru i traži od nas da ih fotografišemo zajedno.
Iako ovi mališani rastu u apsolutnoj nemaštini, njihova međusobna ljubav nadomešćuje im sve ono za čim čeznu, i nadaju se da će jednog dana i oni živeti život kao i sva ostala deca.
- Volela bih da imam svoju sobicu u kojoj mogu da se igram, radim domaće zadatke i da mi dođu drugarice da zajedno učimo. Volela bih i novu garderobu, pošto me ponekada u školi zadirkuju druge devojčice zbog toga kako sam obučena - priča osmogodišnja Marija.

Krpenjača i toster


Po podu su rasuti kućni predmeti i pokvareni aparati. Objašnjavaju da su im to rekviziti za igru jer igračaka nemaju. Dečaci umesto lopte koriste čarapu napunjenu sunđerom, dok je njihovim sestrama jastučić sa ručno nacrtanim očima, nosem i ustima, lutka koju neguju, maze i hrane maminom kutlačom, nakon što joj na neupotrebljivom tosteru naprave „ručak“.
- Ponekad nam je teško da gledamo drugare iz škole koji imaju prave igračke, ali razumemo da trenutno to sebi ne možemo da priuštimo. Voleli bismo da imamo i bicikle, da možemo da se vozimo njima do škole jer je dosta udaljena - kaže Kristijan i dodaje da obožava sport, ali da roditelji nemaju novca da plate treninge. Nedavno su im roditelji nabavili polovni kompjuter, pa ga sve četvoro koriste za jednostavne igrice jer za nešto više nema mogućnosti.
- Star je, ali za nas je najnoviji - kaže Kristijan.