Književni festival

Share


V Regionalni književni festival “Pisci u fokusu” održao se od 29. do 31. marta 2012. godine u Subotici, u organizaciji Fondacije za omladinsku kulturu i stvaralaštvo „Danilo Kiš“ Subotica.
Festival ima misiju regionalnog povezivanja na polju književnosti, sa programskim zadatkom afirmacije pisane reči, koja je u doba potrošačkog društva od svih vrsta umetnosti ostala možda najviše zapostavljena.
Festival, osim glavnog književnog programa, obuhvata i likovne izložbe, koncerte, promocije kulturnih časopisa, tribine.

U večernjim časovima tokom tri dana festivala nastupili su bendovi Mršavi pas i hor voluharica, Carry i Omladinac 11, dok je u Galeriji Otvorenog univerziteta postavljena izložba Atile Štarka, mladog grafičara iz Budimpešte. U off programu poeziju je čitao pesnik i bloger Zoran Trklja.
„Pisci u fokusu“ ovogodišnjeg festivala bili su: Jelena Lengold, Marko Vidojković, Zoran Ćirić, Kruno Lokotar, Janoš Afra, Akoš Kele Fodor, Boris Dežulović, Renato Baretić, Zoran Trklja, Robert Perišić, Katalin Ladik, Peter Božik, Marta Joža, Atila Širbik i Oršolja Benčik.
Tokom Festivala Nova školska knjiga iz Subotice omogućila je popust od 10% na dela gostiju Festivala. 
Festival su pomogli Pokrajinski sekretarijat za kulturu i informisanje, Grad Subotica i udruženje pisaca Krug "Jožefa Atile".
Medijski prijatelji festivala: RTV Yu Eco, RTS, TV Duna.

 

PROGRAM

ČETVRTAK, 29. MART

Otvoreni univerzitet
18.00 Otvaranje izložbe Atile Štarka uz koncert Mršavog psa
18.15 Razgovor sa Markom Vidojkovićem; vodi: Boris Čegar
19.30 Razgovor sa Jelenom Lengold; vodi: Tamara Krstić
21.00 Razgovor sa Zoranom Ćirićem; vodi: Đorđe Kuburić
Studio 11
22.30 Koncert: Mršavi pas i hor voluharica

PETAK, 30. MART

Art bioskop „Aleksandar Lifka“
Izložba printova i primeraka časopisa Symposion
17.00 Razgovor sa Krunom Lokotarom; vodi: Vladan Čutura
18.30 Razgovor sa Borisom Dežulovićem; vodi: Viktorija Šimon Vuletić
20.00 JAK predstavlja: Janoš Afra, Akoš Kele Fodor; vodi: Ana Benedek
21.30 Razgovor sa Renatom Baretićem; vodi: Kruno Lokotar
23.00 Koncert: Omladinac 11

SUBOTA, 31. MART

Art bioskop „Aleksandar Lifka“
Izložba printova i primeraka časopisa Symposion
17.30 Čitanje poezije: Zoran Trklja
18.00 Razgovor sa Robertom Perišićem; vodi: Vladan Čutura
19.30 Razgovor sa Katalin Ladik; vodi: Marta Joža
21.00 Symposion 3 in 1: Katalin Ladik, Peter Božik, Marta Joža, Atila Širbik, Oršolja Benčik; vodi: Atila Širbik
22.30 Koncert: Nenad Gabrić

 

Atila Štark (1979, Mađarska) živi u Budimpešti. Umetničku srednju školu i Fakultet primenjenih umetnosti završio je u Pečuju. U svom radu koristi razne tehnike: grafiku, ilustraciju, mural/ street art, slikanje, crta stripove. Kod izdavača Roham objavljene su mu dve zbirke pod nazivom Kulo City i Kulo City-Boweltown, od kojeg je napravljen i kratak eksperimentalni animirano-igrani film. Na njegovim slikama možemo videti životinje, ljude, čudovišta, razna stvorenja, u ambijentu krčme, kao dečje ilustracije ili delove fiktivnih plakata. Redovito izlaže u zemlji i inostranstvu (Bolonja, Tokio, Pariz, Helsinki, London, Beograd, Sankt Petersburg) i objavljuje grafike i ilustracije u časopisima, na blogovima i raznim drugim mestima. U Srbiji ga poznaju putem časopisa Symposion. Sa grupom 1000% (thousandpercent.org) izlaže na zajedničkim izložbama, a zajedno učestvuju i u projektu chimera-project.com. Umetnik će nam izložbom otkriti ponešto od njegovih mnogobrojnih polja rada i interesovanja.


 

Marko Vidojković, rođen u Beogradu, 1975. Objavio romane Ples sitnih demona, Đavo je moj drug, Pikavci na plaži, Kandže, Sve crvenkape su iste i Hoću da mi se nešto lepo desi odmah, kao i zbirku priča Bog ti pomogo. Za roman Kandže dobio je nagrade Zlatni bestseler i Kočićevo pero, a za Sve crnvenkape su iste, Vitalov Zlatni suncokret za knjigu godine 2006. Kandže su do sada doživele deset izdanja i prodate su u preko 20 hiljada primeraka, a objavljene su i u Hrvatskoj, Sloveniji i Bugarskoj. Prema podacima portala knjizara.com nalazi se među deset najprodavanijih domaćih i stranih autora u srpskim knjižarama u periodu 2003 - 2008. Član je Srpskog književnog društva.

 

 

 

Jelena Lengold, pesnikinja, pripovedačica, romansijerka. Knjige pesama: Raspad botanike, Vreteno, Podneblje maka, Prolazak anđela, Sličice iz života kapelmajstora. Za knjigu pesama Sličice iz života kapelmajstora dobila je nagradu Đura Jakšić. Knjige priča: Pokisli lavovi, Lift, Vašarski mađioničar i Pretesteriši me. Za knjigu priča Vašarski mađioničar dobila je nagrade Žensko pero, Biljana Jovanović i Zlatni Hit Liber. Roman: Baltimor. Proza i poezija Jelene Lengold prevedeni su na engleski, italijanski, danski, francuski, bugarski, rumunski, ukrajinski i češki jezik, dok su njene priče zastupljene u više antologija savremene srpske književnosti objavljenih u Srbiji i svetu. Radi i živi u Beogradu.

 

 

 

Zoran Ćirić (Niš, 1962), srpski pripovedač, romansijer, esejista i pesnik. Knjige priča: Zlatna dekada, Nišvil, Kalibar 23 za specijalistu, Zen Srbiana, Vulvaši, Odbrana gradova, Kaži mami, Starinska stvar, Gang of Four, Tvrda ljubav, Solidno srce, Telesna straža. Romani: Prisluškivanje, Hobo, Smrt u El Pasu, Slivnik, Noć svih svetih. Poezija: Rio Bravo, Remix, Wah-Wah, Tajni život u Srbiji, Post, Pesme o zanatima. Dobitnik NIN-ove nagrade za roman Hobo (2001), dok je njegov prvi roman Prisluškivanje (1999) bio u najužem izboru za istu nagradu. Takođe dobitnik Nagrade Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu u 2002. godini, kao i nagrada Borislav Pekić i Branko Radičević

 

 

 

Kruno Lokotar (Daruvar, 1967) diplomirao je komparativnu književnost, istoriju i bibliotekarstvo na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Kritiku, kulturološku publicistiku, putopise i štošta objavljivao u raznim medijima. Uređivao je časopis Godine i kulturni magazin Godine nove i niz malih publikacija. Jedan od selektora i jedini voditelj FAK-a (Festivala A Književnosti). S Ivanom Bevcom voditelj regionalnog festivala Krokodil. Od 2002. glavni urednik AGM-a. 2004. godine dobio prvi put dodeljenu nagradu Kiklop za najboljeg urednika. Od 2007. godine radi kao urednik regionalne beletristike i publicistike u izdavačkoj kući Algoritam. Ustanovio je nagrade Na vrh jezika (za poeziju) i Prozak (za prozu) za autore do 35 godina. Objavio: FAKat (s Nenadom Rizvanovićem; Celeber, 2001), FAK YU, special limited edition (uredio i dizajnirao, 2002), FAK JU (s Vladimirom Arsenijevićem; Rende, Beograd, 2002).

 


JAK predstavlja
književnost i vizuelnost

Janoš Afra (1987), pesnik i pisac-umetnik, rođen u Hajdubosormenju, živi u Debrecenu. Član predsedništva udruženja pisaca Krug "Jožefa Atile" (JAK), urednik književnih portala Prae.hu i Szkholion, osnivač i glavni urednik KULTer.hu i urednik preloma časopisa Alföld. Do sada je imao dve samostalne izložbe, a njegova prva zbirka pesama pojaviće se na Velikoj nedelji knjige 2012. godine, pod naslovom Glaukom, a u izdanju JAK edicije.

 

 

 

 

Akoš Kele Fodor (1983) rođen je u Karcagu, živi u Budimpešti. Pesnik, kritičar, urednik. Od 2008. godine autor i dramaturg predstava Transilvanijskog putujućeg pozorišta. Član redakcije književnog časopisa Eső i urednik časopisa za filmsku umetnost Prizma. Član udruženja pisaca JAK. U 2011. godini dobitnik je književnih stipendija Atila Gerec i Žigmond Moric.

 

 

 

 

Boris Dežulović rođen je 1964. u Splitu gde je umalo završio studije likovne kulture i istorije umetnosti. Nakon kratkih avantura u rock'n'rollu, stripu i alternativnom pozorištu, u novinarstvo je sredinom osamdesetih zalutao kao grafički urednik Omladinske iskre, gde objavljuje prve radove i uređuje satirički podlistak Le Spizd. Od 1988. zajedno s Predragom Lucićem i Viktorom Ivančićem uređuje Feral, satirički dodatak Nedjeljne i Slobodne Dalmacije, kojeg 1993. utemeljuju kao nezavisni nedeljnik Feral Tribune. Nakon odlaska iz Ferala 1999. godine stalni je kolumnist Globusa i redovni saradnik više slovenskih, bosanskih i srpskih medija. Objavio je dela: Antologija suvremene hrvatske gluposti (zajedno s Predragom Lucićem), romane Christkind i Jebo sad hiljadu dinara, zbirku poezije Pjesme iz Lore, zbirku priča Poglavnikova bakterija, kolumne Ugovor s Đavlom, Crveno i crno, Zločin i kazna, te eseje i zapise o sportu Diego Armando i sedam patuljaka.

 

 

Renato Baretić rođen je 1963. godine u Zagrebu, gde je takoreći diplomirao komparativnu književnost i fonetiku. Od 1983. do danas radi kao novinar u brojnim listovima, bio je sastavljač pitanja za najgledanije TV-kvizove i koscenarist TV-serije Novo doba te igranog filma Što je muškarac bez brkova. Objavio je zbirke pesama Riječi iz džepova i Kome ćemo slati razglednice, izbor iz TV-kolumni Kadrovi kadra i romane Osmi povjerenik, Pričaj mi o njoj i Hotel Grand. U celosti ili u fragmentima, književna dela su mu prevedena na makedonski, slovenački, nemački, engleski, talijanski, albanski i ukrajinski jezik, a Osmi povjerenik doživeo je i dramatizaciju na sceni HNK Split. Živi i radi u Splitu. Umetnički je direktor međunarodnog Festivala pričanja priča Pričigin.

 

 

 

Zoran Trklja rođen je 1969. godine u Subotici na severu Jugoslavije. Odrastao je u Subotici i u Puli u Istri. Jednu burnu godinu proveo je u kiparskom gradu Limassolu, a četiri plodonosne u Beogradu. Piše pesme, pripovetke i prozu. Objavio je dve papirne i jednu digitalnu (trojezičnu) zbirku pesama. S engleskog jezika preveo je nekoliko romana, pripovedaka, intervjua i teorijskih tekstova. Pesme, eseje, pripovetke i iznenadne filozofske izlive objavljuje u raznim umetničkim, književnim, alternativnim i propagandnim časopisima, antologijama, fanzinima, na webu, na zidovima vecea, po tramvajima i, uopšte, gde god stigne. Živi u Novom Sadu.

 

 

 

Robert Perišić rođen je 1969. u Splitu. Objavio je knjige kratkih priča Možeš pljunuti onoga tko bude pitao za nas, Užas i veliki troškovi i knjigu poezije Dvorac Amerika. Autor je drame Kultura u predgrađu koja je premijerno izvedena 2000. godine u Dramskom kazalištu Gavella u Zagrebu (drama je objavljena na internetu: www.elektronickeknjige.com). Od 1992. do 2000. bio je glavni urednik kulturnih časopisa Godine i Godine nove. Autor je scenarija za dugometražni igrani film Sto minuta Slave (2004.). Redovnu književno-kritičku kolumnu objavljuje u nedeljniku Globus. Živi u Zagrebu.

 

 

 

Katalin Ladik (1942, Srbija-Mađarska), pesnikinja, glumica, performerka. Rođena u Novom Sadu, od 1992. godine živi u Mađarskoj. Piše poeziju koju ponekad izvodi u zvučno-vizuelnoj formi, bavi se eksperimentalnim muzičkim i glasovnim performansom, likovnom umetnošću, heppeningom, mail-artom, umetničkom akcijom. Nakon završene Više ekonomske škole stiče zvanje glumice na Višoj glumačkoj školi, na odseku Drame. Od 1963. do 1977. godine radi kao glumica na Novosadskom radiju, a između 1977. i 1992. godine glumi u Novosadskom pozorištu; ostvarila TV i filmske glavne uloge, radila sa režiserima kao što su Mikloš Jančo, Đerđ Harag, Gabor Sekelj i Tibor Čizmadija. Od 1962. godine počinje sa pisanjem poezije; pripada krugu pisaca časopisa Új Symposion; objavila devet knjiga poezije i jedno prozno izdanje. Knjige poezije izašle su u prevodima na srpskom, hrvatskom, engleskom, francuskom i italijanskom jeziku. Njeni performansi, heppeninzi, glasovna i vizuelna umetnička dela poznata su i cenjena na međunarodnom nivou. Izložba koja obuhvata njeno životno delo, postavljena u Novom Sadu (novembra 2010) i Sekešfehervaru (aprila 2011), privukla je pažnju svetskih umetničkih krugova. Članica je Udruženja mađarskih pisaca, Udruženja pisaca lepe književnosti, Udruženja mađarskih umetničkih stvaralaca i mađarskog Pen kluba. Dobitnica je nagrada Kassák Lajos (1991), holandske Mikes Kelemen Kör (2000), József Attila nagrade (2001) i srpske Nagrade za kulturno stvaralaštvo (2009).

 

Symposion 3in1
Godine 1965. časopis Symposion se odvaja od časopisa Képes Ifjúság, i kao Új Symposion postaje samostalno izdanje. Uredništvo tada čine pretežno studenti hungarologije na novosadskom fakultetu. U časopisu su objavljivani i mađarski autori koji su tada bili zabranjeni u svojoj državi. Ukratko, Symposion je postao jedan od najznačajnijih književnih, umetničkih, kritičkih časopisa u regionu. Izdavanje časopisa prekidaju balkanski ratovi, kada se časopis neko vreme ne izdaje, a 1993. godine deo redakcije u Vespremu formira EX Symposion, koji do danas izdaje tematske brojeve, dok je u Srbiji nastavio da se izdaje časopis pod nazivom Symposion. Već nekoliko godina časopis Symposion u Srbiji izlazi na dva jezika, srpskom i mađarskom, i pored teških uslova i uprkos retkim donacijama, uspeva radikalno da promeni vizuelni identitet časopisa, koji je primećen i van granica države i priznat od strane umetničkih krugova.

 

Marta Joža (1962, Rumunija-Mađarska) rodila se u Koložvaru. Još kao srednjoškolka objavljivala je tekstove u mađarskim književnim časopisima u Erdelju. Preselila se u Mađarsku 1983. godine. Završila je studije u Pečuju na smeru za mađarsku književnost. Zaposlena je na mađarskoj televiziji i 15 godina je bila urednica političkih emisija. Trenutno uređuje kulturne magazine, tok-šou emisije i snima dokumentarne filmove. Vež dvadeset godina objavljuje novele, kritike, publicistiku, eseje, prvenstveno u značajnim mađarskim časopisima. Njen prvi roman pod naslovom Dok se baka ne pojavi objavljen je 2007. godine kod izdavača Noran. Odlomci iz romana objavljeni su na rumunskom u Observatorul Cultural, na nemačkom u Drei Raben, na srpskom u Betonu i Zlatnoj Gredi, na hrvatskom u TEME. Roman se u rumunskom prevodu pojavio u izdanju izdavačke kuće Curtea Veche iz Bukurešta.

 

 

 

Peter Božik (1963, Srbija-Mađarska) Srednju stručnu školu je završio u Subotici, studirao mađarski jezik i književnost na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Od osamdesetih godina se bavi književnošću. Od 1990. bio je urednik poetskog odeljka časopisa Új Symposion, a zatim kratko vreme, sve dok nije emigrirao/ preselio se u Mađarsku oktobra 1991, bio je i glavni urednik časopisa. U Mađarskoj je glavni urednik časopisa EX Symposion, čiji je i suosnivač. Piše poeziju i prozu, ponekad eseje i prikaze beletristike. Prevodi sa srpskog i hrvatskog jezika. Izdao je više zbirki pesama a novele su mu objavljivane u mnogim antologijama.

 

 

 

Atila Širbik (1978, Srbija) rodio se 1978. u Jugoslaviji. Živeo je u Subotici, Pečuju, Novom Sadu, Rovinju i Čantaviru. Njegov roman u nastanku, na osnovu koga su braća Buharov 2009. snimili film Mleko moljca, događa se na ovim mestima. Duže vreme je radio kao novinar, najviše za Magyar Szó. Od 2003. je urednik, a od 2007. glavni urednik časopisa za književnost i umetnost Symposion. Član je udruženja JAK iz Mađarske. Do sada je izdao dve zbirke tekstova: eXoból Endóba (2007) i Színes por (2011).

 

 

 

Oršolja Benčik (1985, Bačka Topola) diplomirala je filozofiju i mađarski jezik i književnost na Filozofskom fakultetu u Segedinu. Piše prozu, eseje i kritike. Od 2010. godine jedna od urednika časopisa Symposion. Koautorka je više antologija. Knjige: Plavi kamen se rastapa u vodi jastva (Forum, Novi Sad, 2009), Kući, kod nas (pre objavljivanja, 2012). Nagrade: Šinko Ervin (2009), stipendija Gion Nandor (2010).

 

 

 

 

KONCERTI:

Mršavi pas (Electro/Blues/Punk) je ambasador dobre volje i slobodnog ponašanja. Mršavi pas se bavi muzikom od svoje 14-te godine. Posle niza gitarskih r'n'r bendova odlučio se za solo nastupe. Gitara za dešnjaka okrenuta za 180 stepeni.

 

 

 

 

 

Omladinac 11 čine Mirjana Mitrić (vokal), Robert Kiseli (bas gitara), Boris Čegar (ritam gitara sa malo solaže), Damir Tahiri (bubanj). Zbog različitog muzičkog ukusa članova benda njihove pesme su mešavina nastala pod uticajem raznih muzičkih izraza. Zbog toga je dosta teško definisati njihov pravac, ali to je neki post-punk iliti "alternativni dadaistički pop", kako oni sami vole to da zovu.

 

 

 

 

Nenad Gabrić je kantautor iz Subotice. http://www.youtube.com/watch?v=psIIIcZMlpk

 

 

 

 

 

I dan


II dan


III dan