Prva samostalna izložba Azre Kostić

Share


Prva samostalna izložba Azre Kostić, „Portreti pričaju“, biće otvorena 30. aprila 2012. godine na Otvorenom univerzitetu, sa početkom u 19.30 h. Realizaciju izložbe omogućila je Fondacija za omladinsku kulturu i stvaralaštvo „Danilo Kiš“ putem konkursa Ledolomac, na kojem je Azra jedna od pet nagrađenih. Na izložbi će biti prikazani radovi nastali u poslednjih sedam godina, nastali u različitim periodima, a sa jednom zajedničkom crtom, prisustvom portreta na njima.

Izložba će biti postavljena do 6. maja 2012. godine.

Azra Kostić rođena je 18. aprila 1985. godine u Subotici gde je završila srednju Politehničku školu. Trenutno je apsolvent Građevinskog fakulteta u Subotici.
Iako joj je oduvek predstavljalo veliko zadovoljstvo, slikarstvom se intenzivnije bavi od 2005. godine, učeći od likovnih stručnjaka – Ratke Lugumerski, Nevene Grković, Đerđa Boroša i danas kao član likovne radionice Medijala, Gorana Vuletića.
U domenu stvaralaštva, učestovala na više kolektivnih izložbi, radionica, projekata...

2006. „Krug srece”, Art studio, Otvoreni univerzitet, Subotica
2006. Art studio izložba, Yu fest, Subotica
2007. Art studio izložba, Del Lago, Palic
2007. Izlozba kolonije “Nikola Tesla”, Bunjevacka matica, Subotica
2007. Art studio izložba, Otvoreni univerzitet, Subotica
2008. “Art & Reciklaza”, Art studio, Baš kuca, Subotica
2009. “Bijenale”, Likovni susret, Subotica
2010. Nepker lik.radionica, Otvoreni univerzitet, Subotica
2010. Noc muzeja, Baš kuca, Subotica
2010. Izložba Medijale, Suvenirnica, Subotica
2010. “Trash Art” radionice i izložba, Otvoreni univerzitet, Subotica
2011. Izložba Medijale, Otvoreni univerzitet, Subotica
2011. Retrospektiva Medijale, Mesna zajednica Kertvaros, Subotica
2012. “Art Kvart”, prodajna izlozba, Likovni susret, Subotica

 

"Portret. Neiscrpna inspiracija... Svako lice nosi neku priču, govori umesto reči i pogledom, ili samim svojim izrazom, prenosi emociju na posmatrača. 
Uz samo nekoliko pokreta četkice, stvorene linije mogu preneti sličnu emociju... i kasnije je razvijati u bezbroj različitih pravaca. Inspiriše me stvaranje likova, koji me „uvuku“ u sliku i kasnije bolje upoznaju sa samom sobom, jer spontanost kojom većina njih nastaje dolazi iznutra, nesvesno. Posmatrajući ljude i prelamanje svetlosti i senki kako na njima, tako i u prirodi, svaki put možemo dobiti neko novo saznanje i opažanje.
Lutke kao inspiracija. Porculanske lutke koje sakupljam, i koje, iako namenjene za ukras, za mene takođe nose ideje i priče koje putem boja pokušavam preneti na platno.
U oku posmatrača određena slika izaziva emociju, koja ni kod koga nije ista i u tome je za mene i lepota slikarstva i jedan motiv više za stvaranje optički „opipljivog“. Pozadina i ambijent u kom se portret nalazi takođe pričaju svoju priču, i tako se, sinhronizacijom svih „prisutnih“ elemenata, šalje poruka koju će posmatrač primiti i razumeti na svoj način.
Taj isti posmatrač, na kraju razgledanja svega izloženog, ima utisak o onome što je video, ima svog favorita među prikazanim slikama, zna zašto mu je baš to blisko i možda time jos mrvicu bolje upozna sebe samog. I moj cilj je time ispunjen."

Azra Kostić