19. oktobar, 19.30 - TV SERIJE, SITKOM I SAPUNICA – MASOVNA PROTIV POPULARNE KULTURE

Share


Predavač: Aleksandar S. Janković

Žanrovska, ideološka i fenomenološka transformacija. TV serije pre i posle “Twin Peaksa” . Dominantna narativna forma i procvat ideja i zapleta. Istorija, teorija i transformacija TV serija od pedesetih do danas. Od "Gradića Pejtona" i "Bonance" do "Mad Mena" i "Galaktike". Geneza i kompleksnost karaktera u TV serijama naspram filmova. "Star Trek" kao psihodelično ogledalo šezdesetih, "Dallas" kao rigidni korupcionaški brevijar sedamdesetih, "Dinastija" kao dekadentni vodvilj osamdesetih. Šta se zaista promenilo od upliva Dejvida Linča u TV medijum? Koliko je ubistvo Lare Palmer promenilo način snimanja i gledanja TV serija? TV fenomeni B filozofije za A budžet - "X - Files" i "Millennium", možda najsmelija serija ikada. "Battlestar Galactica" i "Lost" - kako smo postali pametniji i radoznaliji i problematičniji gledajući TV serije XXI veka.  Fenomen TV serije od jedne sezone, fenomen TV serija od 10 sezona. Domaća produkcija kao još jedna paradigma masovne kulture.

Ovo zanimljivo predavanje održao je dr Aleksandar S. Janković, prvi predavač predmeta POP KULTURA u našoj zemlji. On je pokušao da postavi jasnu liniju između percepcije masovne i popularne kulture, u cilju sprečavanja zamene teza, koje je dovelo do ozbiljnih poremećaja kriterijuma u našem društvu. 
Predavanje na temu “Tv serije, sitkom i sapunica – masovna protiv popularne kulture” održalo se u petak, 19. oktobra sa početkom u 19 i 30 časova u prostorijama Omladinskog kluba „Skladište”.
Aleksandar S. Janković je studirao  novinarstvo na beogradskom Fakultetu političkih nauka od 1990. do 1993. kada upisuje FDU, odsek Dramaturgija. Oktobra 1997.godine završava studije u klasi profesora Živojina Pavlovića scenarijom za TV seriju “Figment” i profesora Nenada Prokića dramom “Sutra nikad ne zna za juče”. Dobitnik je nagrade „Josip Kolundžić“ (za izuzetan uspeh u oblasti pozorišta, filma, radija, televizije i kritike, za delo koje je javno izvedeno ili publikovano u uglednom časopisu) za 1998. godinu. Magistarske studije je završio u roku, juna 2002. godine radom “Filmske adaptacije romana ‘Peter Pan’ – Nedođija kao arhetip imaginarnih mesta na filmu”. Doktorirao je tezom “Bitlsi kao kulturni artefakt” aprila 2007. Radi na Fakultetu dramskih umetnosti od 2003. godine. Docent je na predmetima Istorija filma i Istorija srpskog i jugoslovenskog filma od 2007. godine.
Važnije reference: “Bitlsi kao kulturni artefakt” (FDU, Beograd, 2007), “Dug i krivudav put: Bitlsi kao kulturni artefakt” (Redboks, Beograd, 2009) “Ekranizacije romana ‘Petar Pan’ ili Imaginarna mesta na filmu” (FDU, Beograd, 2002) “Bitlsi i francuski novi talas” (Zbornik FDU, broj 8/9, 2005), “Analiza filma ‘Pusti’” (Zbornik FDU, broj 6-7, 2003); Prevod sa engleskog: “Psihoanalitički film - teorija i problem gledaoca koji nedostaje” (Filmske sveske br 1/2, 2001); “Imaginarna mesta na filmu” (Zbornik FDU, br 5, 1999), “Balkanizacija Evrope” (Zbornik projekta “Obrazovanje, umetnost i mediji u procesu evropskih integracija”, FDU, 2008).  
Autor je do sada sedam izvedenih predstava u Beogradu i Somboru: SREĆNI PRINC - režija Ivana Bulatović; FALSIFIKATI - režija Ivana Bulatović; PAD HEROJA - režija Anja Suša; BERLINOUTOPIJA - režija Anja Suša; KRIGEROV GNEV - režija Darijan Mihajlović; STRAHOTNI GUSARI - režija Gorčin Stojanović