Koncert: Nebo je crveno i Kazna za uši

Share


U subotu, 10. novembra u Omladinskom klubu “Skladište” nastupili su bendovi: Nebo Je Crveno (Subotica) od 22 i Kazna za uši (Beograd) od 23 časa.

 

 

 

 

 

NEBO JE CRVENO je nastalo na jesen 2010. godine u jednoj staroj kući u Zagrebačkoj ulici. Muzika Neba se može opisati kao post-hardkor sa melanholičnim prizvukom i emotivnim, intimnim tekstovima. Na momente začinjene čak i balkanskim etno/folk melosom i tekstovima na srpskom, pesme Neba se distanciraju od klasičnog američkog i evropskog hardkor zvuka, i dobijaju na specifičnosti i autentičnosti prostora i vremena u kojem su stvorene.
Svoj prvi singl „Proći će“ i kontroverzni spot za istoimenu pesmu bend objavljuje početkom 2012. godine. U međuvremenu, bend nastupa na festivalima kao što su Trenchtown i Kragujevački demo festival gde osvajaju 2. mesto, a „Proći će“ se na Jelen Top 10 listi penje na 4. mesto.
Interesantno je napomenuti da je Nebo poteklo sa DIY scene, i da sve, od spota i veb sajta, pa do poslednje note u poslednjoj pesmi bend radi sam, bez budžeta i profesionalne pomoći, ali uz pomoć prijatelja i dobrih ljudi koji su na neki način i deo njihove muzike.
Bend je sarađivao sa mnogim umetnicima, muzičarima, fotografima i prijateljima kao što su: Svetlana Ždrnja, Nikola lučić, Boris Noiz, Erol di Gadni, Alisa Brate, Goran Cvijanov, Dejan Magdenovski, Robert Gondi, Antonio Gabor, Rudolf Kovač, Studio11 ekipa, Fondacija “Danilo Kiš”, Kultur-propagandni list kARTon, All The Arms We Need, Etil, Fluat, Omladinac 11, Wooden Ambulance, Ljudske Potrebe i još mnogi drugi.
Nebo Je Crveno su:
Zoran Ivanišević – bubnjevi
Igor Hadžalić - bas gitara
Damir Tahiri - glas, gitara

www.facebook.com/nebojecrveno
www.youtube.com/nebojecrveno
www.twitter.com/nebojecrveno
www.nebojecrveno.com


KAZNA ZA UŠI je nastala u jesen 1986. godine u Beogradu, a iskristalisala se iz niza školskih sastava koje je predvodio pevač i gitarista Ivan Đorđević Ivek. Uobičajene početničke muke savlađivali su sve do jeseni 1990. godine kada je privatna beogradska izdavačka kuća „Nova Aleksandrija“ objavila LP „Jašući do ekstaze“ na kome su zabeleženi snimci novih sastava Euforia, Klajberi, Presing, Darkwood Dub, a Kazna Za Uši je zastupljena sa dve pesme. Januara 1991. godine objavili su singl „Deri Kamen/Moj Drug“, a sopstveni zvuk su okarakterisali sloganom na omotu – „Ekstremno garažno rokanje!“
Bend se istakao pobedom na Zaječarskoj Gitarijadi, dobivši nagradu za najbolji nastup, ujedno na Festivalu „Brzi Bendovi Srbije“ Đorđević je proglašen za najboljeg gitaristu, a pesma "Koska" je proglašena za rok'n'rol himnu Srbije.
Grupa je tokom godina često menjala članove, ali u to vreme ključna postava su uz Iveka bili basista Rudolf Cibulski i bubnjar Dejan Utvar, koji je kasnije prešao u Del Arno Band. Bend pravi pauzu da bi se 1997. ponovo okupili i napravili povratnički koncert, ovaj put u novoj postavi: gitarista Srđan Radmilović (Euforija), i basista Goran Vujović (Ex-Kandinsky) i Nebojša Dragojlović (Ex-Kandinsky) kao bubnjar. Poslednji album „Zauške“ su izdali 1999. godine, koji je u to vreme izdat za City Records, bend se ubrzo potom raspao.
Od 2009. Kazna Za Uši radi punom parom u novoj postavi: Ivek Van Đorđević - vokal, gitara, Rudolf Cibulski - bas, gitara, Milan Bjedov - bubanj. Njihov novi singl „Bez pipanja“ je uspeo da dođe na sam vrh Popboksove liste singlova... Trenutno rade na novom albumu i trude se da se koncertno aktiviraju širom Srbije i u okolnim zemljama.