22. novembar 2012. - LEDOLOMAC PREDSTAVIO: “STAKLENI RAJEVI / BUDILNIK NA GROBLJU” DANIJELA ČAVIĆA

Share


LEDOLOMAC PREDSTAVIO: “STAKLENI RAJEVI / BUDILNIK NA GROBLJU” DANIJELA ČAVIĆA

Fondacija za omladinsku kulturu i stvaralaštvo „Danilo Kiš” je u oktobru 2011. godine, u cilju podsticanja kulturne produkcije i pružanja podrške mladim autorima ili grupama autora sa teritorije Grada Subotice, raspisala Konkurs za prvo autorsko delo - LEDOLOMAC. Konkurs je bio osmišljen sa namerom da ohrabri mlade autore da realizuju svoja prva umetnička dela i na taj način probiju led do umetničke i stručne publike.

U četvrtak, 22. novembra u Omladinskom klubu “Skladište” u okviru ciklusa LEDOLOMAC PREDSTAVLJA promovisana je knjiga “Stakleni rajevi / Budilnik na groblju” Danijela Čavića, dobitnika na pomenutom konkursu LEDOLOMAC. Sa autorom je tim povodom razgovarala Marija Ilić, diplomirani filolog (master) za književnost i srpski jezik.

Danijel je u međuvremenu za svoju pesničku knjigu uspeo da nađe i izdavača, tako da je zbirka “Stakleni rajevi / Budilnik na groblju” objavljena od strane Izdavačke kuće „Orfeus“ iz Novog Sada, u okviru biblioteke „Dela“, te imala svoju prvu promociju na proteklom Beogradskom sajmu knjiga.

Danijel Čavić je rođen 10. februara 1988. u Subotici. Nakon završene gimnazije, upisuje se na Fakultet za umetnost i dizajn u Beogradu, odsek grafički dizajn i vizuelne komunikacije, gde oktobra 2011. polaže poslednji ispit i stiče diplomu. Umetnošću se bavi u širokom spektru; koji obuhvata slikarstvo, vajarstvo, fotografiju, film i animaciju. Takođe, važno mesto u njegovom opusu zauzima poezija - jula 2012. godine izdavačka kuća Orpheus iz Novog Sada objavljuje zbirku pesama “Stakleni rajevi / Budilnik na groblju”, koja je predstavljena na Beogradskom sajmu knjiga. Učesnik je mnogih izložbi iz oblasti likovne umetnosti u zemlji i inostranstvu. Živi i stvara u Subotici i Beogradu.
Recenzija:
“Guglove mape” mogu pomoći, ako ne da bolje razumemo svet, bar da ga jasnije sagledamo. I poezija je tu negde, mada je njen opseg nešto širi od navedenih mapa. Danijel Čavić u svojoj prvoj pesničkoj knjizi ispisuje ozbiljne stihove o svetu iz demijurgove i iz čovekove perspektive. Samo tvorac može da sagleda planetu iz perspektive “guglovih mapa”, prvo onako globalnu, uopštenu, magličastu i plavičastu, s rubovima kontinenata i mirnim morima, a onda, zumirajući, dođe do ulice, kuće, stola, kreveta, do ogoljene egzistencije i čovekove pogubljenosti u svetu pojedinačnog. “Puzla je jedna to velika, ali jasna kad se iz vazduha promatra...“ („Beli grad“)
Fragmentisani svet, izdeljen u svom nerazumevanju, vavilonski pometen i dezorijentisan, to je, ukratko, rodno mesto naše svakodnevice u poeziji Danijela Čavića. Tu pesnik čini jedino moguće - harmonizuje nesklad, prosto, pišući stihove.
Danijel Čavić
je napisao dobru pesničku knjigu. Treba je čitati pažljivo. Ne kaže pesnik uzalud: „Za neke znake potrebne su vam naočari, manji su i nečitki...“
Miroslav Aleksić


mso-ansi-language: PL;