13. decembar, 19.30 – “SLIKE” MILICE RUŽIČIĆ: IZLOŽBA I PREDAVANJE

Share


Milica Ružičić je multimedijalna umetnica, rođena 1979. godine u Beogradu. Magistrirala je i diplomirala na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu na Odseku za skulpturu, a trenutno je na doktorskim studijama na istom fakultetu. Suosnivačica je udruženja umetnika Dez.org. i internet projekta Čačkalica. Od 2009. godine predaje Vajarstvo na Visokoj školi likovnih i primenjenih umetnosti strukovnih studija u Beogradu. Od 2005. do 2008. godine saradnica u nastavi na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. Samostalno je izlagala u Beogradu, Zagrebu, Beču i Sopotu. Učestvovala na više od 50 grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu, kao i na radionicama u Beogradu, Zagrebu, Salcburgu, Beču, Berlinu, Helsinkiju, Prištin, te rezidencijalnom programu u Njujorku (povodom nagrade za najboljeg mladog vizuelnog umetnika u Srbiji 2004. godine). Peva u garažnom punk bendu The Cruellas.

“Slike Milice Ružičić se na ekscentričan način uklapaju u ’dokumentarni stil’. Prevođenje medijskih slika iz elektronskih medija (internet, televizija) u medij i jezik figuralnog slikarstva sa istorijskim referencama na tradiciju grupnog portreta i socijalnog slikarstva (’velika slika’), ali i na pop-art, pa čak i hiperrealizam, i to samo u smislu procedure korišćenja, preuzimanja, citiranja one realnosti artikulisane medijskim slikama (’velika slika’ i serija ’malih slika’), predstavlja manje uobičajen pristup. S obzirom da prizori na slikama tematizuju silu koju država ispoljava nad pojedincima, svojim građanima, kada oni svojim protestom ukazuju na to da su im neke od sloboda ili neko ljudsko pravo, garantovanih Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima, ugroženi ili im je onemogućeno da ih uživaju, slike neosporno imaju političku dimenziju. One reprezentuju sukobe čiji su organizujući instrument postala ljudska prava…

Miličine slike dekontekstualizuju mesto ispoljavanja sile države/kapitala (bela pozadina ’malih slika’) i tek po prepoznatljivosti uniformi, odeći ili boji kože možemo da eventualno rekonstruišemo moguće mesto ili povod sukoba.

No, sam koncept političkog se u novim radovima Milice Ružičić realizuje kao odluka da slika prizore koji su nelagodni, neprijatni, uznemirujući, traumatični u fetiš-formatu: formatu kolekcionarskih slika i formatu muzejske slike. Politička svest o društvenim i ekonomskim kontradikcijama ne reflektuje se samo odabirom sadržaja, već, pre svega, uživanjem u paradoksu združivanja tradicionalnih vrednosti pripisanih slikarstvu, koje su predmet robnonovčane razmene u krugovima srednje i visoke klase radi sticanja kulturnog prestiža i statusa, sa neprijatnim, agresivnim prizorima koji otkrivaju traumatično realno klasnog sistema (moguća istorijska referenca - Otto Dix i Georg Grosz). Dakle, ove slike svakako nisu estetski predmeti, ali sasvim izvesno redefinišu pojam estetskog u pravcu Rancièrovog promišljanja estetike kao ‘ability to think contradiction’.”

Delovi teksta Jasmine Čubrilo za katalog izložbe “Slike” (Galerija Kulturnog centra Beograda, 2010)

www.un-aesthetic.net


 

img src=

img src=

img src=