Andrej Boka: Priča o stanovnicima zida - Priznanja

Share


Film mladog subotičkog reditelja Andreja Boke "Priča o stanovnicima zida" prikazuje se širom sveta na festivalima i osvaja nagrade. Jedan od prethodnih filmova ovog reditelja "33. dan" takođe je imao uspešnu festivalsku istoriju a osvojio je i prvu nagradu "The Best International Short Comedy" (najbolji internacionalni kratki film u žanru komedije) na "New York International Independent Film and Video Festival"-u, u New York-u.

Fondacija „Danilo Kiš“ je pokrovitelj oba filma.

"Priča o stanovnicima zida" je ušao u zvanični takmičarski program "Shadows", na Transilvania International Film Festivalu, u Kluzu, u Rumuniji.
Prvo priznanje za ovaj film bila je grand prix, nagrada za najbolji film na festivalu filma "Jožef Egri", u Bačkoj Topoli.
Zatim osvaja nagradu za najbolji eksperimentalni film na 60. Beogradskom festivalu dokumentarnog i kratkometražnog filma. Takođe je nagrađen za najbolju muziku.
Film je ušao u zvanični takmičarski program KAN Film Festivala, u Wroclawu, u Poljskoj. 
Film je prošao u zvaničnu selekciju Ljubljana International Short Film Festivala, u Sloveniji.
Film je ušao u uži izbor na NY International Independent Film and Video Festival u Los Angelesu i bio prikazan L.A. publici 1. februara.

Film je prošao u zvanični takmičarski program "Złote Mrówkojady" Film Festival, u Lublinu, u Poljskoj.


Režija i scenario: Andrej Boka
Montaža: Darko Maletin
Muzika: Mirjana Vladisavljev i Ivan Pavletić
Direktor fotografije: Bojan Ćosić, Miloš Rančić
3D animacija: Darko Subotin i Dragan Takač
Ko-scenarista, lektor, prevod: Dijana Musin
Dizajn zvuka: Luka Đorđević
Vokalni solista: Larisa Ivanković
Organizator snimanja: Mirjana Đurić
Uloge: Minja Peković, Paul Ewing, Thad Monteiro, Tara Kovačević, Vladimir Grbić, Mirjana Đurić, Boris Šujica

JavaScript is disabled!
To display this content, you need a JavaScript capable browser.
  

Recenzije:

Zidovi u nama i oko nas
Bajkovita alegorija o arhetipskoj borbi dobra i zla, o ljudskoj potrebi za podelama bilo da su na osnovu nacije, vere, rase pola ili pripadnosti navijačkim klubovima. Univerzalna tema, ovog puta prikazana iz pomalo neočekivanog ugla. Apsurd sukoba među ljudima oslikan skoro grotesknim konfliktom između nečeg toliko običnog, neživog kao što su vrata i prozori. Najsličniji i najbliži se najoštrije sukobljavaju. Vrata i prozori nužno su smešteni u zidove, sputani kao što su ljudi skoro uvek ojarmljeni i zarobljeni sopstvenim predrasudama i strahovima.
Ne slučajno, autor bira bajku kao medij. Knjževna forma sa kojom se susrećemo u najranijem dobu svog bitisanja ima potencijal da jednostavnošću prikaza najlepše oslika arhetipsko, iskonsko u ljudima. Ali stvoriti filmsku bajku koja je drugačija i nova u odnosu na tolike druge, oživeti stvari kao što su prozori i vrata i kreirati potpuno drugi , paralelni univerzum, sazdati svet o stanovnicima zida- ideja koja ovaj film izdvaja u odnosu na ostale „bajkovite filmske tvorevine“. Nije uopšte čudno što vam se posle gledanja filma čini da vas možda mesec prati dok šetate kroz grad ili da je drveće progovorilo. Pogledi na svet zaboravljeni u nekom kutku sopstvenog ontogenetskog razvoja doživljavaju svoj potpuni come back...
Kombinacijom animacije i igranog filma autor uspeva da podrži početnu ideju filmske bajke koja ne gubi na realnosti. Kadrovi koji liče na razglednice srednjoevropskih gradova s početka 20.-tog veka dodaju notu atmosfere Kafkinih romana. Još jednom, jače i dublje istaknuta ideja paralelnog sveta, sveta iz senke.
Neverovatna varijacija mnoštva različitih uglova snimanja,dijametralno suprotnih a korišćenih jednih za drugim (npr. od ptičije perspektive ka krupnom planu).
Devojčica kao nemi, subjektivni posmatrač koji vidi, naslućuje, oseća paralelni svet i uvođenje objektivnog i iz priče izmeštenog i izopštenog pripovedača, u tradiciji Storyteller-a. Žena pripovedač, (glas Minje Peković i njen savršeni britanski akcenat) bliža našoj tradiciji kao prenosilac priče, priče koja je zaslužila da bude kazivana.
U pojedinim momentima autor se ruga ljudima i njihovim “zemaljskim “ problemima i tako našu svakodnevnicu s namerom stavlja u drugi plan na račun paralelnog sveta, sveta prozora i vrata. Humora i ironije dakle, ne nedostaje. Da li engleskog ili balkanskog ili možda jednostavno ljudskog ostaje da se vidi.
Velika snaga ovog filma jeste, što (da li zbog ograničeniog budžeta, lokalpatriotizma ili iz estetike) koristeći već postojeće resurse iz svoje okoline , autor uspeva da pokaže vrednosti koje imamo, oko nas su a iz nekog razloga ne koristimo i ne negujemo ih u doviljnoj meri.
Prvenstveno treba istaći korišćenje ljudskih resursa- ljudi koji su radili na ovom filmu, jesu naši sugrađani a svojim talentom i kreativnošću i poznavanjem engleskog jezika na kom je film rađen ne zaostaju za velikim svetskim imenima.
Snimci prozora i vrata jesu zabeleženi arhitektonski detalji koje subotičani i novosađani mogu da vide svakog dana u svojoj okolini , naravno pod uslovom da dobro gledaju, i potrude se da vide. Autor nam je ovim filmom podario kvalitetne 3d naočare. Velika naša sramota jeste što većina ovih prelepih građevina, zajedno sa svim neprocenjivim detaljima podleže sve više zubu vremena.
Ipak, ako znate da su ljudi koji su radili na ovom filmu vaši sugrađani imate razlog da budete ponosni na to što živite u Subotici.dju 30. jan - 2. feb :)
Film je krenuo putem Amerike, Austrije, Rumunije, Madjarske, Grčke, Nemačke, Francuske, Poljske, Ukrajine, Škotske, Italije.

Marijana Vasiljević

 

"Kombinacijom igranog filma i animacije, reditelj filma Andrej Boka je ispričao kratku priču o ljudima zarobljenim sopstvenim uskogrudim shvatanjima, podelama na "mi i oni", poredeći ih sa vratima i prozorima unutar zidova. Priča koja bi mogla započeti i sa: "Nekada davno...", u stvari mnogo ozbiljnije potencira eskalaciju zla, utkanog od prapočetka i hranjenog neznanjem, nedostatkom spoznaje širine Univerzuma."

Branka Balaban

 

Među eksperimentalnim filmovima za oko lako zapada i „Priča o stanovnicima zida” koji je autor Andrej Boka utemeljio, a vizuelno izvanredno i razradio i nadgradio, samo na prvi pogled, na jednostavnoj ideji – na konfliktu vrata i prozora koji je na ivici eskalacije. Interesantna i uzbudljiva „filmska priča” (izvanredna kompjuterska animacija), puna simbola i metafora. Film koji po svojoj estetici, ali i po produkcijskim naporima, daleko nadilazi ovdašnje standarde.

Dubravka Lakić, Politika Online

 

Od kada je student međunarodnog marketinga Andrej Boka uplovio u filmske vode, prvi put u svom trećem filmu „33. dan“ u glumačku ekipu prijatelja i poznanika uveo je i profesionalce. Upravo doteruje poslednje kadrove. Prvi film „Lanac“ snimio je pre tri godine, a prošle godine sugrađanima je priredio premijeru parodije na trilere „Tajna Somodora“.

- Za „Lanac“ sam kameru pozajmio od tadašnje devojke i to je bio petnaestominutni film koji sam napravio za sebe i svoje društvo, ali se kasnije o njemu pročulo, pa se čak našao i na pojedinim lokalnim TV stanicama. Na snimanju drugog filma „Tajna Somodora“ učestvovalo je više ljudi koji su se dobrovoljno javljali za učešće. Bio sam jako zadovoljan reakcijama sugrađana nakon premijere u amfiteatru Otvorenog univerziteta - kaže Andrej Boka.
Iako nije planirao da se bavi režijom i snimanjem filmova, kaže da je izuzetno motivisan i da ga takav rad u potpunosti ispunjava.
- Sve je rađeno u amaterskim uslovima, u tehnici štapa i kanapa, ali ja se ne žalim. Naprotiv, uživam u svemu tome i takvi uslovi me još više motivišu. Odmah nakon drugog, krenuo sam u realizaciju trećeg filma koji se zove „33. dan“, čiji scenario smo pisali Vedran Žilić, Velibor - Saša Popadić i ja - kaže Boka.
Ovoga puta Andrej je uspeo da pred pozajmljenu kameru dovede i profesionalne glumce iz subotičkog Narodnog pozorišta i glumicu Jasminku Hodžić iz Niša.
- Televizija „City“ mi je ustupila kameru, muziku su napisali Mirjana Vladisavljev i Ivan Marjanski, montažu je uradio Darko Maletin, a obradu zvuka Bojan Ćosić. Pošto sam pretpostavio da neke od uloga neće moći da iznesu amateri, pozvao sam glumicu Vesnu Kljajić Ristović, iako je nisam poznavao. Posle pročitanog scenarija, ona mi je pomogla da u film „uvučem“ i glumca Vladimira Grbića i Jasminku Hodžić. Bez ikakve nadoknade, volonterski, talentom i radom oni su dali poseban pečat „33. danu“ - kaže Andrej.
Među amaterima u Andrejovom filmu glume i Mihajlo Stajić, Nevena Mlinko, Jelena Dulić, Đorđe Milivojević i drugi. Scene su snimane u Subotici i na Paliću, a Andrej nam otkriva da u naselju „Prozivka“ postoji kuća nalik zamku.
- Zahvaljujući sponzorima rad nam je olakšan. Deo radnje koja se odvija u kući sniman je na Prozivci, u objektu nalik zamku. Stanari te kuće su rado pristali da nam ustupe prostor i ja sam im zaista zahvalan. Film je tragikomičan i traje oko sat vremena, a premijera je 19. avgusta na palićkoj Letnjoj pozornici - najavljuje Boka.
Njegovi planovi su da film „proveri“ na festivalima amaterskog filma širom Evrope, dok za sebe lično smatra da ima više šansi u Americi.
- Pripremam se za ispite i odlazak u Njujork. Želim da upišem režiju na njujorškoj akademiji i voleo bih da mnogo više radim i snimam, a za tako nešto su kod nas male šanse - rekao je Andrej Boka.

Blic