Share


SUBOTIČKA PLOČA

U kafeu Yu fest, krajem decembra 2006. godine, predstavljena je kompilacija subotičke hip hop muzičke scene-- Subotička ploča. Moderator večeri je bio Jane Sekereš, muzički urednik kompilacije.

 


Disk je urađen u produkciji FOKUS Fondacije i može se besplatno skinuti u rubrici download ili naručiti na telefon 024/523566.


(Iz recenzije albuma...)

Kažu da je rap počeo baš u Bronksu, ranih sedamdesetih godina, kao pokušaj da se jamajčanski DJ stil uklopi sa recitovanjem improvizovanih rima. U to vreme se to zvalo MC-ovanje. Ovaj koncept je ponudio lak i pristupačan način izražavanja i komunikacije i kao i sve jednostavne a korisne stvari počeo brzo da se širi po svetu i popunjava vakuum koji je ostajao iza tajkunskih elita. Rap, dakle, podrazumeva da se nešto kaže, da se kaže pošteno i da se kaže u svom maniru, maniru generacije koja će to razumeti i saslušati. Hiphop je kultura rap-a i obuhvata i druge oblike izražavanja u urbanim sredinama, npr: pisanje grafita, ples, i modu.

U društvu u kojem treba ćutati i prećutkivati probleme i u kojem je licemerje jedini društveno prihvatljiv vid komunikacije, rep vam dođe kao trn u oku ili oaza slobode, zavisi s koje strane žice se nalazite. Malo ozbiljniji sistemi imaju određeni senzibilitet za "drugačije", za multikulturne fenomene. Ne govorim, naravno, o utopizmu već o samo malo profinjenijem osećaju i taktu za drugačije. Npr. ako bismo imali DJ i MC sekcije po školama, imali bismo kvalitetniji rep, manje mladih na ulicama a možda bi neko najzad postao motivisan da sedi u tom objektu. Može se to reći i jezikom marketinga - jeftinije je i efikasnije da određene manjinske, getoizirane grupe dobiju minimum uslova da neguju svoju kulturu, nego da im se objašnjava kako nisu u getu. A dobro je i za PR.

Šta zaključiti? Scena se pojavila, živi, i jako je dobra. Imamo nekoliko odličnih bendova. Imamo kvalitetnih izvođača. To su momci iz našeg kraja, to je naša kultura, naše ogledalo. Treba to čuvati i podržavati. Treba to slušati. Zapamtite da je jedini autoritet samo onaj koji dozvoljava da ga se preispita. Sve drugo je institucionalizacija ludila.

Subotički hiphop nije ništa drugo do još jedan urbani međugeneracijski kulturološki sukob. Dok slušate pesme, npr. "Prijatno vam bilo, dok jedete govna", "Inkubator" ("Mi smo embrioni sjebanog sistema, Srbija je inkubator klošarskoga krema"), ili preciznije "Grad samoubistva", sasvim je jasno o čemu se radi. Hiphop je u Suboticu došao još krajem prošlog veka (osamdesetih) ali je ozbiljnije oblike lokalne interpretacije u repu počeo da doživljava tek u XXI veku. Inače su se tek u drugoj polovini devedesetih stvorili i tehnički uslovi za kvalitetniju kućnu produkciju muzike. Tako većina bendova postoji po kućama i stanovima i stvara na računaru. Što se tiče interakcije, tu je tipičan oblik rap žurke "MC battle" kada se različiti bendovi nadgornjavaju, to jest takmiče u rimi i pesmama..

(Darko Kovačević)