15. SEPTEMBAR, 19.30 - INSTITUT KONFUČIJE: KINESKA ODEĆA KROZ ISTORIJU

Share


Povodom svetskog dana Instituta Konfučije, u saradnji sa Institutom Konfučije iz Beograda, Fondacija "Danilo Kiš" organizuje izložbu fotografija pod nazivom "Kineska odeća kroz istoriju". Izložba će biti postavljena u galeriji Omladinskog kluba "Skladište" od 15. do 19. septembra 2014. godine. Posetioci mogu da pogledaju izložbu u navedenom periodu svaki dan od 8 do 16 časova i u vreme održavanja večernjih programa Fondacije. Ulaz je slobodan.

Kada otvorimo lepezu istorijskih kretanja kineskih dinastija, lako ćemo videti da svaka ima osobene kulturne crte, koje su najprimetnije u kvalitetu i stilu odevanja. Kineska odeća je, na neki način, zaštitni znak kineske kulture. Odeća je veličanstvena i raznobojna. Dolazak nove dinastije je po pravilu značio i novi stil oblačenja. On je u dinastijama Ćin i Han bio klasičan i konzervativan; u dinastiji Tang luksuzan i čaroban; u dinastiji Sung prefinjen i izuzetan; u dinastiji Ming graciozan i velelepan, a u dinastiji Ćing složen.
Stilizovana odeća se pojavila u vreme mitskih careva (Žuti car, carevi Jao i Šun). Ako se oslonimo na proročanske zapise na kostima životinja, vidimo da je u dinastiji Šang (16-11. v.p.n.e.) kinesko društvo već bilo podeljeno na: monarhe (vang), činovnike pod feudalnom vlašću (čen), pastire (mu), robove (nu) i pripadnike plemena (ji). Svaka od ovih društvenih grupa imala je svoju odeću. Od ukrasa se sreću: žad privesci, prstenje, minđuše, ogrlice, češljevi, svileni šalovi, ogrtači od jute i bakreni ukrasi. U istorijskim knjigama, kao što su Knjiga rituala dinastije Džou i Knjiga rituala, nalaze se opisi kineske odeće koja je, očigledno, evoluirala od prostijih ka složenijim formama. Poznato je da su se elitni slojevi društva razlikovali po načinu ophođenja, muzici, ritualima i vrsti i stilu odeće. Pored kvaliteta odeće i boje su označavale razliku u društvenom statusu.
Način izrade odevnih predmeta je odavao blizak odnos prirode i čoveka. Na tkaninama su se sretali religiozni i drevni motivi. Materijali su bili svetli i tanki; čvršći brokat je korišćen da se kroz talasaste šare naglase granice i prevoji tela.
Tokom dinastija Ćin i Han došlo je do dramatičnih promena u kineskom načinu odevanja. Sa godišnjim dobima se menjao stil i boja odeće (s jeseni je boja bila žuta, u zimu crna, itd). U dinastiji Han je postojalo trinaest vrsta kapa. U običnim prilikama isto su se oblačili radnici, zemljoradnici, trgovci i učenjaci. Samo se u posebnim prilikama, prilikom ritualnih igrokaza ili ceremonijalnih svetkovina odeća menjala i pokazivala se razlika u odevanju.
Kvalitet materijala, bogatstvo detalja i šara i upečatljive boje, uvek su bili rezervisani za one koji su posedovali moć i bogatstvo. Oni koji nisu bili deo tog sveta, živeli su daleko skromnije. Ali bez obzira kojem svetu pripadali, sreća i smisao postojanja bili su rezervisani samo za one bogate duhom.