Share


FILMSKI FESTIVAL SLOBODNA ZONA

Od 4. do 6. maja u Amfiteatru Otvorenog univerziteta Subotica održan je  Filmski festival „Slobodna zona“ u organizaciji beogradskog „Rexa“ i FOKUS Fondacije.

 

 


U okviru Festivala prikazanu su  tri najznačanija ostvarenja savremenog dokumentarnog filma. Realizaciju omogućili: EAR, Švedski Helsinški odbor za ljudska prava.

 

 

 

Medijski pokrovitelji: YU ECO TV i RTV B92.

 

USTANAK U FAVELI


Džef Cimbalist, Met Mokari (SAD/Brazil, 2005, 78 min)

Rio de Žaneiro, popularno turističko odredište i pozornica Karnevala, skriv ogromne nepravde, nasilje i opasnost u zabačenim delovima grada. Urbani geto je sedište siromašnih i mesto u kojem deluju mnogobrojne narko-bande. Povremeno se dogodi da korumpirani policajci zavedu kratkotrajni red. Predgrađa Rija, preplavljena nasiljem, čine izuzetno surovo i teško okruženje za odrastanje dece, koja su svakodnevno suočena sa mogućnošću da neko njima blizak pogine. Međutim, u srcu ove bede i očaja, pojavio se Anderson Sa, sa svojim snom o rušenju starog i izgradnji boljeg društva. Ovaj mesija je okupio grupu ljudi odlučnih da se muzikom bore protiv surovih uslova života u predgrađima. Osnovao je rege grupu, koja je postala pokret otpora mafiji i policiji i pomogla osnivanje dečje umetničke akademije koja služi kao svojevrsni preventivni program protiv upotrebe droge. Andersonova vera se poput zaraze proširila i obližnjim predgrađima a stepen kriminaliteta u favelama je počeo da opada. Cimbalist i Mokari su na filmskom festivalu Tribeka nagrađeni kao najbolji novi reditelji dokumentarnog filma. Ustanak u faveli prikazan je i na Međunarodnom filmskom festivalu Silverdok u Vankuveru.

 

RUKOVANJE SA ĐAVOLOM


Piter Rejmont (Kanada, 2005, 91 min)

Tokom sto dana, od 6. aprila do 16. jula 1994. godine, oko 800 hiljada muškarca, žena i dece brutalno je ubijeno u Ruandi. Žrtve, od kojih su mnoge ubijene zastrašujućim udarcima mačete, pripadale su plemenu Tutsi, ali je među njima bilo i umerenih pripadnika protivničkog plemena Hutu. UN su poverile zadatak održavanja mira u Ruandi jednom čoveku, kanadskom generalu Romeu Daleru. Međutim, bez podrške iz centra UN i Saveta bezbednosti, Daler i šačica vojnika pod njegovom komandom nisu mogli da zaustave genocid. Nakon deset godina psihičkog stradanja, usled svakodnevnog, ponovnog preživljavanja užasa iz Ruande, i posle nekoliko pokušaja samoubistva, Romeo Daler je otvorio svoju dušu u knjizi Rukovanje sa đavolom. Istoimeni film prati generala Dalera na njegovom prvom povratku u Ruandu, na desetogodišnjicu genocida. Daler je tamo posetio polja smrti koja ga i danas proganjaju. Film Rukovanje sa Đavolom dobitnik je Gran Prija na Četvrtom međunarodnom festivalu filmova o ljudskim pravima u Parizu, pobednik i dobitnik nagrade publike za najbolji strani dokumentarni film na filmskom festivalu Sandens (2005), pobednik 29-og Međunarodnog filmskog festivala u Torontu i bio među deset najboljih kanadskih filmova 2004. godine, nominovan je za DOEN nagradu Amnesti internešnal - nagradu za ljudska prava na Međunarodnom festivalu dokumentarnog filma u Amsterdamu.

 

 

HAMBURŠKA ĆELIJA


Antonija Bird (Velika Britanija, 2004, 100 min)

Hamburška ćelija je prva veća televizijska dramatizacija zavere koja je dovela do napada 11. septembra. Zasnovan na dvogodišnjem iscrpnom dokumentarnom istraživanju, film prikazuje priču o samoubilačkim napadima na Svetski trgovinski centar i Pentagon iz ugla samih otmičara. Film prestavlja Mohameda Atu, Ziada Džaraha i Ramzija bin al Šiba, studente u Nemačkoj, i prati proces njihove radikalizacije i regrutovanja u Al-Kaidu, od religioznih grupa u hamburškoj džamiji gde su podučavani iskvarenoj verziji islama, sve do obuke u kampovima u Avganistanu. U filmu se istražuju njihovi psihološki, religiozni, politički i lični motivi: svaki čovek je veoma različit, svaki priča svoju priču, pokazuje svoju ličnu putanju, trenutke sumnje i krize. Hamburška ćelija dostiže vrhunac 11. septembra 2001. godine, u trenutku kada se završava poslednja faza ove užasavajuće zavere. Hamburška ćelija je prikazana na Međunarodnom filmskom festivalu u Edinburgu, na Noći ljudskih prava u Bolonja.