Share


MAJSTORI EVROPSKOG FILMA

Ciklus „Klasici evropskog filma“ nastavio je sa predstavljanjem najvažnijih filmova iz istorije kinematografije nastalih u Evropi, kolevci filmske umetnosti.

 

Zbog velikog interesovanja, od 16. februara do 1.juna 2007.godine prikazana su dela majstora evropske kinematografije.

Za razliku od većine filmskih serijala, organizovanih po žanrovskim, autorskim ili geografskim  celinama, mogli ste da vidite nasumičan izbor filmova, koji ima za cilj da predstavi raznovrsnost evropske kinematografske baštine kroz dela nekih od najznačajnijih autora. Osnovna zajednička osobina filmova iz ciklusa je što postavljaju suštinska pitanja ljudskog postojanja kroz neponovljive umetničke forme. Ono što posebno iznenađuje je činjenica da izabrani filmovi poseduju jedinstvenu hrabrost u razbijanju tabua koji jednakim intenzitetom postoje i danas. Neki od filmova u programu su godinama bili zabranjeni, njihovi autori proganjani ili osuđeni od strane javnosti...

Ciklus je trajao puna četiri meseca, a filmovi su bili prikazivani svakog petka sa početkom u 19.30 u Amfiteatru Otvorenog univerziteta.

Ulaz je slobodan!

16. FEBRUAR:                                          

EL VERDUGO / DŽELAT (1963) Španija

Luis Garcia Berlanga

Nino Manfredi , Emma Penella, José Isbert, José Luis López Vázquez

90 min

Vanredna crna komedija jednog od začetnika moderne španske kinematografije. Činjenica da je film nastao u vreme Frankove vladavine kada je ceo svet okrenuo leđa španskoj umetničkoj realnosti objašnjava tužnu okolnost koja je film „Dželat“ smestila u red manje poznatih remek dela. Ostareli dželat Amadeo pada u očaj na zalasku karijere, kada shvata gorku istinu da nema naslednika. Njegovoj ćerki Karmen je prosto nemoguće da pronađe muža zbog očeve surove i mračne profesije. Tračak nade isijava od strane mladog pogrebnika Hozea koji je zaljubljen u Karmen. Izuzetnu fotografiju filma „Dželat“ potpisuje Tonino Deli Koli koji je snimao najznačajnije filmove Pazolinija, Serđa Leonea, Fererija, Luja Mala, Felinija i kao krunu svog rada Beninijev „Život je lep“. Reditelj Berlanga je tokom života bio nepravedno zapostavljen sve dok njegovo ime nisu rehabilitovali savremeni španski reditelji na čelu sa Pedrom Almodovarom.

 

23. FEBRUAR:

ANGST ESSEN SEELE AUF /

SVI DRUGI SE ZOVU ALI (1974) Zapadna Nemačka

Reiner Werner Fassbinder

Brigitte Mira, El Hedi ben Salem, Barbara Valentin, Elma Karlowa, RW Fassbinder

93 min

Privučena egzotičnom muzikom jedne kišne večeri sredovečna čistačica Emi ulazi u minhenski noćni bar. Stalna klijentela, emigranti iz arpskih zemalja, jednako su iznenađeni prizorom koliko i Emi. Opskurna priča o nesvakidašnjoj ljubavi između mladog arapskog emigranta i 20 godina starije Nemice Emi. Možda ovakav sinopsis podseća na mnoštvo lakih melodrama, ali činjenica da film potpisuje Fazbinder odagnava svaku sumnju. Film je inspirisan događajima nakon terorističkog napada na minhenskoj olimpijadi 1972. godine. Tihi prezir nemačkih građana prema arapskom svetu, izazvan nemilim događajem u olimpijskom selu, neverovatno je aktuelan i primenjiv na savremenu svetsku stvarnost. Mnoštvo jarkih boja u filmu, kao pečat Fazbinderovog filmskog univerzuma, pojačava rasne različitosti likova u filmu. Film je osvojio FIPRESCI nagradu na Kanskom festivalu 1974. godine.

 

2. MART:                                        

GIULIETTA DEGLI SPIRITI / JULIJA I DUHOVI (1965) Italija

Federico Fellini

Giulietta Masina, Sandra Milo, Mario Pisu, Valentina Cortese, Valeska Gert

137 min

Prvi Felinijev film u boji sa izvanrednom Đulijetom Masinom u glavnoj ulozi. Masina je u to vreme bila Felinijeva supruga i prema njegovim rečima film je snimljen kao poklon za nju. Đulijeta je sredovečna žena sklona sujeverju i misticizmu, čiji bračni život zalazi u krizu. Tanka granica između realnog i imaginarnog sveta koji je proganja kroz život se u potpunosti gubi i prelazi u psihodeličnu, karnevalsku eksploziju duha svojstvenu Felinijevom geniju. Raskošna kostimografija, uz muziku Nina Rote i predivnu fotografiju provodi nas kroz put oslobađanja od patrijarhalne, smerne supruge do samosvesne žene.

 

9. MART:                  

VIRIDIANA / VIRIDIJANA (1961) Španija

Luis Bunuel

Silvia Pinal, Francisco Rabal, Fernando Rey, José Calvo

90 min

Film koji je Bunjuela po drugi put oterao u izgnanstvo usled ozbiljne smrtne opasnosti predstavlja jedinstveno filmsko iskustvo. Činjenica da je nakon nastanka „Viridijane“ u Španiji naređeno uništavanje svih kopija kako bi mu se zatro trag govori u prilog snazi ovog umetničkog dela. Srećom, jedna jedina preživela kopija je nekako dospela u Francusku, gde je premijerno i prikazana. Možda je suvišno govoriti o sinopsisu filma osim da film govori o prirodama ljudskog morala. Nakon osvajanja Zlatne Palme u Kanu 1961. godine kompletan španski Nacionalni Filmski Savet je otpušten po naređenju generala Franka zbog slanja filma „Viridiana“ kao reprezenta državne kinematografije. Film je po prvi put prikazan u Španiji tek 1977. godine.

 

16. MART:                                              

ALPHAVILLE / ALFAVIL (1965) Francuska

 

 

 

Jean-Luc Godard

Eddie Constantine, Anna Karina, Akim Tamiroff

99 min

Privatni detektiv Lemi dolazi na planetu Alfavil kako bi sprečio sulude planove naučnika Fon Brauna. Alfavilom upravlja kompjuter ALFA60 ukidajući svaki vid emocija u cilju stvaranja savršenog racionalnog univerzuma. Nekonvencionalni naučno fantastični film, nekonvencionalnog Godara zapravo je filozofska studija o dehumanizaciji savremenog doba. Za razliku od ostalih predstavnika istog žanra film „Alfavil“ ne koristi scenografiju ispunjenu mnoštvom lampica i tastera, laserskih pištolja, srebrnih kostima i čudnih bića. Kompletan film je snimljen u Parizu 60-tih i zasnovan je na ikonografiji američkih film noir krimića. Glavni glumac Edi Konstantin u Francuskoj je bio poznat po ulogama surovih detektiva u jeftinim televizijskim krimi serijalima, što ga čini savršenim izborom u kontrastu sa izvanrednom glumicom Anom Karinom. Radni naslov filma je bio Tarzan protiv IBM-a.

 

23. MART:                                                           

BRITANNIA HOSPITAL / BOLNICA BRITANIJA (1982) Velika Britanija

Lindsay Anderson

Malcolm McDowell, Leonard Rossiter, Graham Crowden, Mark Hamill, Jill Bennett

116 min

Novinar Mik Trevis snima dokumentarni film o bolnici Britanija, koja oslikava sve slojeve britanskog društva. Istog dana u posetu bolnici dolazi Njeno Veličanstvo Kraljica Britanije kako bi svečano otvorila novo krilo bolnice vođeno genijalnim (ali, naravno zlim) profesorom Milarom. Plejada pacijenata, od kuvara koji odbija da kuva do kanibalističkog afričkog diktatora i demonstranata koji žele da ga izbace sa odeljenja, učiniće posetu Njenog Kraljevskog Veličanstva noćnom morom. Pored filmova „Ako..“ i „O, srećni čoveče“, ovaj film predstavlja Andersonovu trilogiju o Miku Trevisu, simbolu britanskog društva. Film prezentuje plejadu izvanrednih britanskih glumaca starije generacije. Ova crna komedija nominovana je za Zlatnu Palmu u Kanu 1982.

 

30. MART:                                                

LES AMANTS / LJUBAVNICI (1958) Francuska

 

 

 

Louis Malle

Jeanne Moreau, Jean-Marc Bory, Judith Magre

90 min

Žana Turnije, supruga bogatog novinskog magnata, majka devojčice i ljubavnica biznismena zaluđenog polom, vodi život ispunjen dosadom i besmislom. Igrom slučaja upoznaje mladog studenta arheologije, koji na insistiranje njenog supruga dolazi na večeru. Žana se nalazi u dilemi, da li napustiti dosadašnji život i upustiti se u nepoznato. Izvanredna fotografija Anrija Deka, koji je po mnogima tvorac vizualnog identiteta francuskog novog talasa, uz muziku Bramsa i prelepu Žanu Moro čine ovaj film vrhunskim umetničkim iskustvom. Kontroverzni film Luja Mala, naravno, ne po današnjim standardima, svojevrsna je prekretnica u istoriji filmske umetnosti. Film je bio zabranjen u Americi, a vlasnik bioskopa optužen zbog nemorala, sve dok slučaj nije dospeo do Vrhovnog suda u Ohaju gde su optužbe odbačene.

 

06.APRIL:

TYSTNADEN / TIŠINA (1963)

Ingmar Bergman

Ingrid Thulin, Gunnel Lindblom, Jörgen Lindström

96 min

Tokom povratka u Švedsku sestre Ester i Ana svraćaju u čudni grad Timuku u izmišljenoj zemlji. Sa njima putuje i mali Johan, Anin sin. Zdravstveno stanje Ester se pogoršava i oni su primorani da odsednu u hotelu. Za razliku od introvertne Ester koja svoj bol utapa u užičkoj prepečenici (!), cigaretama i knjigama, Ana je očajna u potrazi za provodom i muškarcima. Između njih dve, mali Johan je prepušten sebi i svojoj radoznalosti upoznajući čudne goste hotela, uključujući cirkusku trupu patuljaka. Po mnogo čemu drugačiji od ostalih Bergmanovih filmova u kojima istražuje pitanja duševnih tajni čoveka, ovaj film predstavlja studiju o telesnoj ljudskoj prirodi. Jezik kojim govore stanovnici Timukua, takođe je izmišljen. Čudna atmosfera u filmu zaokuplja pažnju gledaoca do maksimuma i rezultat je savršene tehničke preciznosti njegovih kreatora.

 

13. APRIL:                                          

IL PORTIERE DI NOTTE / NOĆNI PORTIR (1974)

 

 

 

Liliana Cavani

Dirk Bogarde, Charlotte Rampling, Philippe Leroy, Gabriele Ferzetti

122 min

Po mišljenju mnogih kritičara ovo je najkontroverzniji film XX veka zbog činjenice da dotiče najbolnije ljudske rane tog vremena. Jednog dana Lucija, preživeli zatvorenik nacističkog koncentracionog logora, ulazi u bečki hotel gde sreće nekadašnjeg logorskog oficira Maksa. Maks radi kao noćni portir u hotelu koji je ujedno i sastajalište bivših nacističkih oficira. Njih dvoje obnavljaju svoju sadomazohističku vezu nastalu za vreme II svetskog rata. „Noćni portir“ se bavi pitanjem ovisnosti o nasilju, kao i seksualnim tabuima. Često kritikovana zbog ekstremnog pogleda na realnost Liliana Kavani ostaje nezaobilazan kamen temeljac evropskog filmskog stvaralaštva.

 

20. APRIL:

KES / KES (1969)

Ken Loach

David Bradley, Freddie Fletcher, Lynne Perrie, Colin Welland

110 min

Prvi film Kena Louča govori o dečaku iz siromašnog rudarskog naselja Barnsli, gde odrasta u nezdravoj atmosferi, okružen ravnodušnim, bezvoljnim i agresivnim stanovnicima. Svoj smisao postojanja pronalazi u dresiranju sokola, kojeg pronalazi u brdima. Obraćajući se direktno publici kroz dokumentarističku kameru i glumu stvarnih likova iz Barnslija, ovaj film ipak ni za trenutak ne zalazi u krugove sentimentalnosti.

Film „Kes“ otkriva prepoznatljivu Loučovu poetiku cinema verite i izvanredan osećaj za realne probleme britanskog društva, što ga svrstava u red heroja radničke klase. Takvu reputaciju potvrđuje i svojim poslednjim filmom „Vetar koji njiše ječam“, prikazanu na 13-tom palićkom filmskom festivalu, kojim osvaja Zlatnu Palmu u Kanu. Po mišljenju mnogih filmskih kritičara „Kes“ je najbolji britanski film ikada snimljen.

 

27. APRIL:                                                        

PADRE PADRONE / JA SAM BOG OTAC (1977)

 

 

 

Paolo i Vittorio Taviani

Omero Antonutti, Saverio Marconi, Marcella Michelangeli, Nanni Moretti

114 min

Izvanredan film braće Taviani o odrastanju dečaka iz sardinijske stočarske porodice, zapravo je istinita priča o lingvisti i piscu Gavinu Ledi. Mali Gavino pokušava da pobegne iz porodičnog kruga tradicionalnih uzgajivača ovaca, kroz obrazovanje koje mu pričinjava zadovoljstvo i ujedno bekstvo od surove stvarnosti. Sukob oca i sina često je tema umetničkog delovanja i predstavlja temelje ljudske prirode. Braća Taviani ovaj problem razrađuju do savršenstva ispredajući tečnu dirljivu priču koja im iste godine donosi Zlatnu Palmu u Kanu. U filmu se pojavljuje i Nanni Moretti koji je danas jedan od vodećih reditelja italijanske kinematografije.

 

4. MAJ:

ČERNÝ PETR / CRNI PETAR (1964)

Milos Forman

Ladislav Jakim, Pavla Martinkova, Jan Vostrcil, Vladimír Pucholt

85 min

Po očevoj želji da postane korisni član zajednice sedamnaestogodišnji Petar započinje borbu za tri osnovna preduslova za ostvarenje tog cilja: posao, brak, ideologija. Zapošljava se kao čuvar u lokalnoj samoposluzi i baca oko na muškobanjastu devojku Asu. Njegovi napori uskoro razočaravaju oca koji ga smatra potpuno beskorisnim. Ovaj rani, tačnije prvi Formanov film tipični je predstavnik češkog novog talasa ispunjen izvanrednim humorom. Mnoge detalje i gegove prepoznaćete u domaćim filmovima čeških studenata Gorana Paskaljevića, Emira Kusturice i drugih prvenstveno u filmu „Varljivo leto 68-me“. Glumačka ekipa sastavljena je od neprofesionalaca, što daje čar realizmu vešto sklopljene priče.

 

11. MAJ:                                  

ANCENSEUR POUR L’ECHAFAUD / LIFT ZA GUBILIŠTE (1958)

 

 

 

Louis Malle

Jeanne Moreau, Maurice Ronet, Lino Ventura, Yori Bertin

88 min

Istorijski izuzetno značajan film otkriva tri pojedinosti koje će obeležiti XX vek. Kao prvo, film započinje eru francuskog novog talasa, oslobađa izuzetan talenat evropske ikone filma Žane Moro i kao treće otkriva veličinu Majlsa Dejvisa koji potpisuje muziku za film, danas prvog sinonima za termin „džez“. Trio Mal, Moro, Dejvis od naizgled jednostavne krimi priče stvara vrhunsko remek delo koje je ostavilo uticaj na mnoge kasnije velikane filma širom sveta. Pre snimanja ovog filma Luj Mal je radio kao podvodni snimatelj Žak Iv Kustoa u avanturama broda Kalipso, gde je stekao izvanredan osećaj za lepotu i ritam fotografije. Izronivši na površinu poklanja svetu nezaboravne sekunde lepote zbog kojih se osećamo živima.

 

18. MAJ:                                              

L’ATALANTE / ATALANTA (1934)

 

 

 

 

 

Jean Vigo

Jean Vigo

Michel Simon, Dita Parlo, Jean Dasté

89 min

Ako postoji vrhunski buntovnik i umetnik XX veka, onda je to Žan Vigo. Za svog kratkog života (1905 – 1934) snimio je svega 3 kratka filma i „Atalantu“ kao krunu svog veličanstvenog rada. Sin proganjanog anarhiste koji završava život u zatvoru pod čudnim okolnostima, Vigo od ranog detinjstva vodi život ispunjen skrivanjem identiteta i bežanjem od policijskih racija. Film „Atalanta“ govori o mladoj Juliji koja pristaje da živi na brodu svog voljenog muža kapetana Žana. Alegorijska priča o nezaboravnoj ljubavi lepe Julije i kapetana Žana jedna je od najlepših ljubavnih priča ikada ispričanih. Budući daleko ispred svog vremena Vigoovi filmovi su svojevremeno prikazivani u pauzama projekcija u svojstvu reklama za parfeme i razne kozmetičke proizvode, sve do 50-tih godina kada su sklopljeni u celinu od strane pariske filmske kuće Gamon (Gaumont). Pred vama je nesvakidašnja projekcija umalo zaboravljenog velikana filma.

 

25. MAJ:

L' ALBERO DEGLI ZOCCOLI / DRVO ZA KLOMPE (1978)

 

 

 

Ermanno Olmi

Luigi Ornaghi, Francesca Moriggi, Omar Brignoli, Antonio Ferrari

186 min

„Drvo za klompe“ je saga o sudbini pet porodica u italijanskoj provinciji krajem XIX veka. Po mnogo čemu slična Bertolučijevom filmu „XX vek“ ova priča ne zalazi u direktne političke kontekste, već koristi platno za portret živopisnih ljudi i njihovih sudbina na istorijskoj prekretnici. Centralna figura filma, dečak Minek, prema rečima seoskog sveštenika, poseduje Božji dar za nauku i biva oslobođen svakodnevnog rada u polju kako bi pohađao školu u 6 kilometara udaljenom mestu. Svakodnevno pešačenje donosi sa sobom i nezgode. Za razliku od ostalih velikana italijanskog filma koji su potekli iz aristokratskih porodica Ermano Olmi je svoj život proveo u živopisnom seoskom okruženju opisanom u filmu. „Drvo za klompe“ je 1978. godine nagrađen Zlatnom Palmom zbog svoje autentičnosti i iskrenog pristupa autora koji potpisuje režiju, scenario, fotografiju i montažu filma.

 

01. JUN:

VIVRE SA VIE / ŽIVETI SVOJ ŽIVOT (1962)

Jean-Luc Godard

Anna Karina, Andre S. Labarthe,  Sady Rebbot, Monique Messine

80 min

Jedan od najkompleksnijih Godarovih filmova sa savršeno jednostavnim sinopsisom. Nana napušta muža u neugasivoj želji za udobnim i uzbudljivim životom. Upoznavši Raula, ulazi u svet prostitucije. „Živeti svoj život“ je film kakav, verovatno, nikada niste videli, prvenstveno zbog neverovatne kamere koja pokazuje svaku mogućnost šta je film, kao vizuelna umetnost, mogao da bude. Film je sastavljen od 12 poglavlja i narator nas uvodi u pojedinačne priče kroz filozofske monologe na temu prostitucije, kapitalizma i naravno – seksa. Ispunjen izvanrednim melodijama koje teško izlaze iz ušiju „Živeti svoj život“ će vas podsetiti na jednostavnost razrešenja velikih životnih pitanja. Umalo zaboravih... u filmu se čuje i pucanj.