REZULTATI LIKOVNOG KONKURSA "PORTRET DANILA KIŠA"

Share


Povodom 80 godina od rođenja Danila Kiša i 10 godina od osnivanja Fondacije za omladinsku kulturu i stvaralaštvo "Danilo Kiš", Fondacija je raspisala Likovni konkurs  "Portret Danila Kiša". Otvaranje izložbe radova sa konkursa održano je na 10. rođendan Fondacije, u ponedeljak, 25. maja 2015. godine, sa početkom u 19.30 časova u Galeriji Omladinskog kluba "Skladište" Fondacije "Danilo Kiš". Na konkurs se prijavilo 112 autora sa više od 150 radova. Svi radovi su postavljeni na izložbi.

Pristigle radove ocenjivala je nezavisna stručna komisija koju su činili: Nela Tonković, istoričarka umetnosti, Emil Kadirić, akademski slikar, i Atila Širbik, pisac, urednik literarno-likovnog časopisa "Symposion". Nakon pregleda pristiglih radova komislija je jednoglasno donela odluku o izboru pet ravnopravnih nagrađenih radova autora:

- Mila Grubišić, Subotica

- Iris Kristovac (Krisztovác Irisz), Subotica

- Jovan Markov, Beograd

- Milan Glozić, Kučevo

- Pavle i Nikola Grčić, Obrenovac

 

Kao nagradu za učešće i prikazane likovne kvalitete svaki od nagrađenih učesnika dobija:

- knjigu Danila Kiša,

- knjigu autora koje je Danilo Kiš rado čitao i prevodio,

- DVD filma "Peščanik" (2007) Sabolča Tolnaija (Tolnai Szabolcs), filmskog reditelja iz Subotice, zasnovanog na životu i književnosti Danila Kiša. "Peščanik" je anatomija besciljne mržnje i straha, ali toplina i ironija provejavaju kroz priču, ne dozvoljavajući da to bude samo još jedna priča o bolu i patnji. Scenario je adaptacija različitih dela Danila Kiša. Sabolč Tolnai (reditelj i scenarista) je rođen 1971. u Subotici. Studirao je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, odsek Režija. Filmografija: "Peščanik", "Ove noge nisu male", "Letnji film", "Himna mladosti", "Licem ka zemlji", "Dnevnik nepoznatog", "Cveće zla", "Čudna šuma",

- sadnicu divljeg kestena. U knjizi novela Danila Kiša "Rani jadi" kao jak motiv javlja se potraga za ulicom divljih kestenova, koja je živa u sećanju glavnog junaka Andreasa Sama, ali je nema u stvarnosti, kao što nema ni divljih kestenova, ni kuće u kojoj je Andreasova porodica živela. U svetlu teškog detinjstva, osim metafore prolaznosti ona je potraga za nečim lepim, za vrednostima koja nas određuju i oblikuju. Tako će pet sadnica divljeg kestena, zasađene na različitim mestima, koje nagrađeni autori odaberu za njihov novi dom, metaforički oživeti Ulicu divljih kestenova, stvoriti neke nove slike, biti deo nečijeg sećanja i simbolički svedočiti o umetničkim vrednostima koje ne prolaze.

 

Osim nagrađenih autora, komisija je izabrala pet učesnika koje pohvaljuje:

- Aleksandar V. Branković, Beograd

- Jana Petrović, Niš

- Kinga Borat (Barát Kinga), Senta

- Kristina Radojčin, Subotica

- Vladimir Milojković, Subotica

Svaki učesnik konkursa dobija Zahvalnicu za učešće i Katalog sa reprodukcijama radova svih autora koji su učetvovali na konkursu.

 

Konkurs je bio otvoren od 3. februara do 15. aprila 2015. godine.

Danilo Kiš rođen je u Subotici 22. februara 1935. godine. Kako navodi u svom romanu "Skladište": „U tom su se gradu (Subotici), dakle, zbile dve krucijalne činjenice moga života što ih je udesio Bog ili Slučaj: tu su se susreli moj otac Eduard Kiš, viši inspektor državnih železnica i pisac Jugoslovenskog reda vožnje železničkog, autobuskog, brodskog i avionskog saobraćaja, i moja majka Milica Dragićević, crnogorska lepotica, prvi put daleko od svog rodnog Cetinja, u poseti kod svoje sestre. Susret redak, možda jedinstven u ono vreme.“ ("Skladište", 325).

 

Ulica divljih kestenova - Danilo Kiš ("Rani jadi" - odlomci)

"Gospodine, da li biste znali da mi kažete gde se nalazi Ulica divljih kestenova? Ne sećate se? A mora da je negde ovde, imena se više i ne sećam. Ali znam pouzdano da je negde ovde. Šta kažete, nema ovde nigde ulice s drvoredom kestenova? A ja znam, gospodine, da ona tu mora da postoji, nemoguće  je da uspomene toliko varaju."

....

"Zakucaću na neka vrata i pitaću: Da li se ova ulica pre rata zvala Bemova ulica, jer sve mi je to vrlo sumnjivo, gospodine, ne verujem da bi tolika kestenova stabla nestala, makar bi jedno ostalo, drveće, valjda ima duži vek, kestenovi, gospodine, ne umiru tek tako..."

....

"Soba mog detinjstva pretvorila se u leju s lukom, a na mestu gde je stajala singerica moje majke - bokor ruža. Pored bašte se uzdiže nova trospratnica, u njoj stanuje profesor Smerdel. Kestenove su posekli, rat, ljudi ili prosto - vreme..."

 

NAGRAĐENI RADOVI

Mila Grubišić

Milan Glozić

Iris Kristovac

Pavle i Nikola Gavrilović

Jovan Markov

 

 

POHVALJENI RADOVI

Aleksandar V. Branković

Kinga Borat

Jana i Đorđe Petrović

Kristina Radojčin

Vladimir Milojković