Share


KNJIGA SEX I PROVINCIJA

U petak, 30. novembra 2007. godine,u subotičkoj knjižari Plato održana je promocija romana SEX & PROVINCIJA poznate subotičke novinarke Larise Inić.

 




Knjigu je izdala FOKUS Fondacija iz Subotice, a recenzent knjige je Petar Luković, poznati publicista iz Beograda.


Voditelj promocije bio je Toni Bedalov, a pored njega, autorke i brojnih gostiju (nikad veće gužve u Platou), izdavač Branislav Filipović, ispred fondacije FOKUS, esejem je obrazložio zbog čega je ova knjiga morala biti objavljena:

ZAŠTO SAM OBJAVIO KNJIGU LARISE INIĆ?

Knjiga “Sex i Provincija” nastala je pažljivim odabirom kolumni koju je Larisa Inić pisala za kulturni vodič “Flash”. U to vreme, pre otprilike tri godine, iz broja u broj, iz nedelje u nedelju, po subotičkim internet forumima, kuloarima, hodnicima, i po kojem trgu, paralelno sa Larinim neizlečivo slobodnim shvatanjima življenja pretočenim u pitke priče o znate već čemu, rasplamsala se žučna polemika gradskih razmera, a koja nekako tiho traje i danas, doduše sa mnogo manje žara i entuzijazma. Knjiga je nastala da sabere sve ove kontroverzne tekstove, i da raspravu postavi na jedan, uslovno rečeno, viši nivo, a u cilju afirmacije kulture tolerancije, bez obzira što znamo da, kako reče Džejn Ostin, jedna polovina sveta nikada neće razumeti u čemu ta druga polovina tako zdušno uživa…

Knjiga “Sex i Provincija” nije visokoumetničko književno delo, štaviše, ono ni ne želi to da postane. Serijom ovih zapisa Inićeva je na sebi svojstven način mnoge naše sugrađane, nežno ušuškane pod podsuknjama stare panonske dame Subotice, uspela da zainteresuje, podstakne, isprovocira, zapita, šokira, zgadi, zaustavi, ohrabri, ali, pre svega, da ih, paradoksalno, spoji u jednu dinamičnu zajednicu koja, sa bogatom korpicom identitetskih različitosti, razmišlja i promišlja o važnim temama poput ljubavi, seksualnosti i neizbežno zanimljivih odnosa muškarca i žene. Upravo u tome leži i najveća vrednost ovih zapisa. Sama po sebi, knjiga “Sex i Provincija” nema visoku artističku poentu, ali u geopolitičkom kontekstu naše lokalne zajednice ona, dakle, dobija izuzetnu vrednost, jer ume da nam pokaže sva naša liberalna, ravnodušna, konzervativna, umerena i ko zna još kakva lica…
Opisujući lokalne zgode i nezgode poznatih gradskih faca, anonimnih ljubavnika, dobrih prijatelja i mnogih poznanika koje mogu a ne moraju imati veze sa istinom, Inićeva sa velikom količinom pronicljivosti, a uz to i jednostvnim i lepršavim stilom kojeg se ne bi zastidela ni Kendas Bušnel, autorica kultnog romana “Seks i Grad”, govori o ključnim problemima savremenog doba. Pre svega o poetici novog načina života koje polako prodire i u naš grad, čvršće opredeljen za samodovoljnu egzistenciju u “začaranim delovima prošlosti” nego za prihvatanje modernizacijskih tekovina, ma šta to značilo, i za trajnu futurizaciju naših života. U gradu u kojem je tradicionalizam na mnogim mestima doveden do tačke vlastite neodrživosti, i u kojem se tradicionalizam često može tumačiti kao prvorazredan kemp, provokacija koju Inićeva kroz zbirku priča “Sex i Provincija” nudi može da deluje pomalo zastrašujuće, i upravo Larisina provokacija dobija formu svojevrsne umetnosti, neophodna za početak bilo kakvog kritičkog razmišljanja o kolektivnom identitetu, javnom moralu i uopšte načinu našeg društvenog ponašanja, jer, priznali to ili ne, i sex i seksualnost jesu društvene činjenice, jer društvo, a govorimo danas o lokalnoj zajednici, i te kako ima moć da oblikuje naše shvatanje seksualnosti, iako je ono nešto najprivatnije i najintimnije moguće.

Svoje stanje građanske šizofrenije, u kojoj se svi mi zapravo nalazimo, jer nam se sa jedne strane agresivno nameće tradicionalistička “propaganda kastracije” a sa druge modernističko - liberalno - histerično - potrošački obrazac “propagande jebanja”, Inićeva dakle rešava na veoma kreativan način, i tu nam svoju kreaciju nudi u formi ljupke knjige čiju vrednost, uostalom, najbolje procenite vi sami…

Branislav Filipović





INTERVJU SA LARISOM INIĆ, AUTORKOM KNJIGE





Larisa Inić, autorka knjige "Seks i provincija" u izdanju fondacije FOKUS iz Subotice. Možda smem reći da je rasna feministkinja i da časno i dosledno nosi svoj krst individualizma.

Prve novinarske korake napravila je još u osnovnoj školi, uličnim glasnikom "Karas Times". Već ovde je pokazala da nema dlake na jeziku, jer mnogim komšijama se nije dopao način na koji su predstavljeni. Novinarstvom se nastavila baviti kao srednjoškolka u Omladinskom programu Radio Subotice, srednjoškolskom listu "TRT" a potom i kao dopisnica beogradskog "Sportskog žurnala". Zaposlena u Radio Subotici od maja 2000. godine, dopisnica radija B92, agencije BETA i ANEM-a iz Subotice. Radila kao dopisnica listova "Nezavisni" i "Naša borba".

Pokriva sektore politike, ljudskih i manjinskih prava i druge. Bila je liderica Studentskog protesta 1996./97. godine u Subotici, u civilnom sektoru aktivna u oblasti ljudskih prava. Članica je Upravnog odbora Nezavisnog društva novinara Vojvodine.

Govori tečno engleski i madjarski jezik.

Darko: Hajde da budem malo glas javnosti, kako se može dobiti jedan primerak ove knjige?

Lara: Knjiga je u prodaji od ponedeljka u knjižari "Plato", gde je održana i promocija 30. novembra. Na promociji je trebao govoriti recenzent Petar Luković, koji je bio sprečen, a govorili smo Branislav Filipović, ispred izdavača FOKUS fondacije, Toni Bedalov i ja.

Darko: Mislim da mogu da dodam da će se knjiga moći dobiti i besplatno, u nagradnoj igri koju organizuje FOKUS (pogledajte sekciju GAMES). A sada, da se vratimo na posao, možeš li nam ukratko reći šta se krije iza ovog provokativnog naslova?

Lara: "Sex & Provincija" je zbirka kratkih priča u kojoj su objavljene kolumne iz nekadašnjeg kulturnog vodiča "Flash" i neke nove priče. Priče dotiču žensku seksualnost kroz živote žena koje odskaču u malogradjanštini koja ih okružuje.

Darko: Seks? Ne znam da li uopšte smemo da pričamo o tome. Kome bi knjiga mogla biti korisna?

Lara: Bukvalno svima koji mogu podneti erotiku i malo žešći rečnik. Mislim da bi mogla biti korisna svima koji se barem jednom nasmeše dok je čitaju i ako je dožive onako kako sam je ja doživela. Kao jednostavne kratke pričice o ženama koje žive oko nas životom netipičnim za provinciju. Svako ko je otvoren da upozna taj svet dobro je došao kao čitalac.

Darko: Mora da su te svi pitali: Da li su to istinite priče ili fikcija?

Lara: Tako je. To je prvo pitanje koje mi ljudi obično postave. Sve je fikcija začinjena nekim detaljima iz stvarnih života žena sa kojima se družim ili sam se družila, koje žive ili su živele u malim gradovima na celokupnom balkanskom prostoru. U suštini ovo su izmišljene priče u koje sam ja povremeno, mogu čak reći retko, ubacivala detalje iz stvarnog života koji su toliko dobri da je jednostavno šteta ne napisati ih. Nekada ono što smo doživeli ili ono što smo čuli od drugih da su doživeli, najbolje odslikava stvarnost. Ja sam je samo upakovala u priču kako mi odgovara.

Darko: A provincija? Zar smo mi provincija?

Lara: Sve su priče smeštene u “Provinciju”, provinciju duha, koja može biti bilo koji mali grad u regiji. Neke od njih su Subotičanke, mnogi opisani dogadjaji odnose se na stvarne dileme, međuljudske odnose. Ono što je mene kao novinarku koja u svakodnevnom poslu mora pisati istinu posebno zabavilo, svakako je upravo činjenica da sam mogla maštati u beskonačnost. To je tako dobra igra. Napišeš nešto i onda prerađuješ dok ne poprimi oblik kakav ti želiš.

Darko: Otkud ti hrabrosti da napišeš nešto tako? Mislim, mali je grad, može svašta da se priča...

Lara: Ne znam šta je tu posebna hrabrost. U malom gradu se svašta priča i kada uradiš nešto i kada ne uradiš ništa. Bukvalno sam od detinjstva bila suočena sa tračevima najgorih razmera. Nikada nisam pripadala klanovima, niti sam se priklanjala takozvanim liderskim figurama u razredu u školi, što baš nije bilo popularno, posebno kod nastavnika, koji su voleli te štreberčiće i ulizice. Tako je i danas. Volim slobodu i ne menjam je za sitne privilegije i naklonosti. Furam svoj fazon. Vremenom ta govorkanja i to s tračevima potpuno počne da te oduševljava i zabavlja i jednostavno to tako i doživljavaš. Kao projekcije jadnika koji se bave tudjim životima.

Darko: Da li će se ova tvoja avantura nastaviti, ili je to-to?

Lara: Ne razmišljam previše o tome. Volela bih naravno da se nastavi.

Darko: Postoje li granice seksualnosti?

Lara: Postoje. Kao i u ljudskim pravima. Definicija je identična. Naša prava prestaju kada počinjemo ugrožavati prava drugih ljudi. Tako je i kod granica seksualnosti. One su omeđene granicama ljudi sa kojima smo. Svaka prinuda, zloupotreba ili manipulacija prevazilaze okvire seksualnosti i postaju krivično delo.

 

Darko Kovačević, www.subotica.info